Чији ће нам гас бити физички доступнији руски или азербејџански, а чији повољнији. Како продубљивање сарадње Београд-Баку утиче на могућност оствривања попуста и осталих олакшица које нам је до сада давала Москва. Два догађаја јуче је повезао Жељко Вељковић, репортер Дневника на ТВ Нова.

У београдском Институту за међународну политику и привреду, предавање о односима Србије и Русије у актуелним геополитичким околностима држи руски амбасадор Александар Боцан Харченко.

Пола сата касније, на другом крају Београда, у Палати Србија, потписује се нови гасни споразум. А геополитичке околности налажу да су потписници Србија и Азербејџан.

„Србија ће моћи да рачуна на сигурно милион кубик гаса дневно из Азербејџана током ове зиме, заправо од првог новембра до 31. марта“, рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.

Азербејџански гас ће до Србије стизати преко интерконектора са Бугарском, током свечаног отварања децембра прошле године, бугарски председник Румен Радев рекао је да се тако мења енергетска мапа Европе. У пракси, то би могло да значи постепено брисање Русије са делова те мапе где је остала интензивно присутна и након што се већи део Европе због санкција тог гаса одрекао. Максимални капацитет интерконектора којим преко Бугарске стиже азербејџански гас је 1,8 милијарди кубних метара годишње, што би могло да задовољи скоро 60 одсто потреба Србије.

„Сарадња у области снабдевања гасом са једне стране нам пружа могућности да Азербејџан допринесе енергетској сигурности Србије. Са друге стране он ствара шансе за проширење сарадње у различитим областима“. рекао је Парвиз Шахбазов, министар енергетике Азербејџана.

Енергетски споразум са Азербејџаном потписан је на крају месеца у којем је Србија споразуме за различите области енергетике претходно потписала са Кином и Сједињеним Америчким Државама. А месец септембар почео је поруком из Кремља, коју је послао лично Владимир Путин који је Србији предложио да ускоро почне преговоре о новом гасном споразуму са Русијом. Претходни истиче у марту 2025. а додатне проблеме у испоруци гаса из Русије тада би могло да изазове ако Украјина, као што је то недавно најавила, не продужи споразум о транспорту руског гаса. А на предавању руског амбасадора у Београду, ништа о гасу конкретно,уопштено похвале за наступ председника Србије у УН-у, мало о Косову и мало о односима у којима не преовлађује гас, него друга врста енергије… топлине…

„Какви морају да буду, а и јесте сада наши односи – пре свега окренути према човеку, према народима, хуманости, али исто тако да буду на једном највишем по могућности нивоу, модерне и савремене технике и техниологија, у свакој области. И то је то“, рекао је Александар Боцан Харченко, амбасадор Руске федерације у Србији.

А колико ће гас и струју, одакле год да долазе ове зиме плаћати грађани, колико привреда у Србији. Грађани исто ко и до сада, тачније после низа посклупљења.

„Што се тиче и струје и гаса неће бити у току грејне сезоне и одржаћемо ту реч. Свакако оно што радимо и са Србијагасом и када је електрична енергија у питању са Електропривредом Србије су методологије одређивања цена пре свега ка комерцијалним купцима које треба да пруже додатну сигурност и заштиту тим компанијама уколико дође до волатилности на тржишту, пре свега услед кретања цена, али да опет тиме ризик поделе подједнако и наше енергетске компаније, али и привредни учесници“, каже Дубравка Ђедовић Хандановић.

Ако енергенти поскупе, држава би тако заштитила привреду од наглог раста трошкова, ако појефтине ником ништа, код нас неће. Али важно је да смо за ову зиму мирни да иде гас са свих страна, а ваљда и струја, осим ако је не будемо ко ономад од блата правили.