Одмах након обрушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, отворена је истрага, а виши јавни тужилац дао се у потрагу за једним од кључних докумената – оригиналним (архивским) пројектом изградње овог објекта.
А он је, према сазнањима Форбес Србија, све време био тамо где је и требало да буде. У Инфраструктури железнице Србије.
Потрага за пројектом
Како се може видети из документације коју је Више јавно тужилаштво у Новом Саду објавило, полиција и тужилаштво су се обраћали на више места. Адресе су биле Архив Југославије, Архив Војводине, Музеј савремене уметности Војводине, такође и Завод за заштиту споменика културе, Историјски архив Новог Сада и предузеће Неимар у стечају, које је шездесетих година градило станичну зграду.
Од ових институција је добијен сличан одговор – да немају оригинални пројекат – и сугестије на којим адресама да га траже. Неке од њих доставиле су текстове о железничкој станици, објављене у различитим стручним публикацијама, али нико није имао оно што је било потребно. Музеј је имао копију идејног пројекта, а од Завода за заштиту споменика је добијена и преписка с једном студенткињом архитектуре која је 2022. тражила пројекат за своје истраживање. Студенткиња је такође писала Историјском архиву НС, са идентичним исходом, да немају пројекат.
У предузећу Неимар, како се види из објављене документације, пронађени су предмер и предрачун као и уговор за изградњу зграде. Између осталог и крила Б на којем је била надстрешница. Насловна страна; Фото: Више јавно тужилаштво НС
Пројекат тражила и пројектанткиња
Према сазнањима Форбес Србија, оригинални пројекат је пре почетка рада на пројектовању тражила и Бранислава Лазовић. Она је била пројектанткиња одговорна за пројекат архитектуре реконструкције, доградње и адаптације станичне зграде.
Она је саставила допис којим се институт ЦИП као званични пројектант обратио Инфраструктури железнице Србије као инвеститору. Тражени су и пројекти свих других објеката на траси од Новог Сада до Суботице.
На захтев за добијање оригиналног пројекта станичне зграде из шездесетих година Инфраструктура железнице – није одговорила. Пројектанткиња није обавештена да ли га имају.
Лазовић се обратила Заводу за заштиту споменика Новог Сада и Архиву градске куће Новог Сада. Како сазнајемо, од архива је добила делове пројекта. Они јој, међутим,нису могли помоћи јер су то били пројекти инсталација водовода и канализације, као и машинске инсталације.
Услед изостанка архивског примерка пројекта, али и због законских процедура, са својим тимом је снимила објекат – 2018. године.
Према сазнањима Форбес Србија она је сведочила да би и са постојањем оригиналног пројекта морала да изађе на терен и сними зграду због могућих разлика у ономе што је пројектовано и онога што је изграђено. Али, архивски пројекат би уштедео време за неопходне провере габарита и целог објекта уопште.
Где је онда био пројекат?
Да је архивски пројекат у поседу тужилаштва, Форбес Србија видео је крајем новембра када је дошао до списка документације којом располаже тужилац. У тренутку када је председник Србије најављивао објављивање „свих 195 докумената“, било је познато да тужилац располаже са четири пута више докумената.
Да је дошао до оригиналног пројекта потврђено је када је Више јавно тужилаштво у Новом Саду званично објавило вештачење професора новосадског Факултета техничких наука. У вештачењу се видело да су они имали увид у оригинал. Међутим, ни ту се није видело где је пронађен.
А он је све време био тамо где је и требало да буде – у Инфраструктури железнице Србије.
Не само да је пројекат био у Инфраструктури него је стајао у Новом Саду
Форбес Србија имао је увид у документ полицајаца ПУ Нови Сад којим обавештавају тужиоца да су привремено одузели (запленили) оригинални пројекат од службеника Инфраструктуре железнице Србије.
Из тог документа се види да су полицијски службеници до оригиналног пројекта дошли већ 7. новембра.
Додуше, нису нашли или узели комплетан оригинални пројекат, али јесу два његова важна дела. Први је тзв. Статички прорачун крила Б од око 80 страна, са две стране техничког извештаја. Други је тзв. Пројекат палирски план од 10 страна (палирски пројекат је извођачки пројекат односно детаљни план за извођење радова). За Палирски план стоји напомена да није скениран.
Из документа се види и да су полицајци ове документе одузели у просторијама Инфраструктуре железнице у Новом Саду. Тачније, у Секцији Нови Сад у новосадској улици Васе Стајића. Потпис на потврду да су јој привремено одузети предмети ставила је службеница секције.
Пројекти су одузети у оригиналу.
Објављено на сајту тужилаштва
Статички прорачун објавило је Више јавно тужилаштво у Новом Саду на свом сајту у децембру.
У њему је описана конструкција крова и надстрешнице. У њему су и бројни прорачуни. Описано је како је у конструктивном смислу изведена надстрешница, којим редоследом су бетонирани кров и надстрешница и између њих постављене затеге (у документу су назване вешаљке).
Напоменуто је да се извођач мора стриктно придржавати редоследа изградње који је описан у овом документу.
И шта сад?
Откриће да је статички прорачун, који је могао помоћи пројектантима да боље разумеју начин изградње станичне зграде односно конструкцију, по свему судећи ће имати одређени значај у предстојећем судском поступку.
Како се из досадашње документације могло видети, Инвеститор (у овом случају Инфраструктура железнице Србије) је требало да пројектанту (Саобраћајном институту ЦИП) обезбеди потребну документацију како би реализовао пројектни задатакодносно израду пројектне документације.
Чињеница да су све време имали пројекат односно статички прорачун код себе, а да о томе нису ни обавестили пројектанте, намеће питање зашто се то десило. Да ли је реч о немару и незнању да уопште поседују оригинални примерак или нешто друго очигледно ће морати да покаже суђење.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду, иако је званично саопштило да је завршило са објављивањем документације којом располаже, ипак јавности није доставило све. То се свакако односи на медицинске извештаје погинулих и повређених особа (што је унапред и најављено да неће бити објављено). Међутим, по нумерацији објављених фолдера се види да, по свему судећи мимо ових извештаја,недостаје још неколико десетина „фасцикли“. Једна од њих је управо извештај полиције о одузимању оригиналног пројекта од Инфраструктуре железнице Србије.
Текст: Форбес Србија
