У Нишу већ три године ради саветовалиште за жртве зеленашења и зависнике од коцкања, које пружа бесплатне правне савете, али и психосоцијалну подршку кроз различите радионице. Међу корисницима је све више младих људи који већ са само 30 година имају дугове и до 200.000 евра.
Због тога су изгубили и куће и породице, каже у Центру за развој цивилног друштва у оквиру ког и ради ово саветовалиште.
Милан Стефановић из Центра за развој грађанског друштва “Протекта” каже за Неwсмаx Балканс да су људи због неколико хиљада евра позајмице губили целу кућу, цео стан, имање, остајали без посла.
“Наравно, у тим случајевима и породица се одваја од њих, разводе се и у крајњим мерама људи падају у депресију, и ту имамо често и суицид као излаз из овог проблема који људи виде”, наводи Стефановић.
Др Владан Радивојевић, психијатар, каже за Неwсмаx Балканс да је понашање коцкара врло слично понашању зависника од психоактивних супстанци. То значи, како објашњава, да лажу најмилије, имају проблеме са социјализацијом, улазе у разна понашања која им нису иначе својствена, битно мењају своје понашање кад уђу у проблем.
“Имамо практично свакодневну појаву клађења – од појаве онлајн тлачења и онлајн могућности коцкања. Мислим да је то катапултирало омладину и младе људе. Раније је просек људи који се јављао за помоћ био између 30 и 40 година, сад је то између 20 и 30. Имамо десет година млађу популацију и са већим проблемима због раног коцкања. Већина тих људи који се јављају за помоћ је кренула са 14, 15 година”, наводи психијатар.
Зеленашки уговори
Помоћи им није лако, али у Нишу постоје психосоцијалне радионице, групне сеансе са око десетак људи који се отварају и поверавају.
“Имамо правно саветовалиште, ту видимо какве су документи потписали, да ли су ти они правоснажни, да ли су то класични зеленашки уговори којих нажалост више нема. Кажем нажалост јер се такви уговори обарају на суду, а углавном потписују неке позајмице. Ако позајмљују пет хиљада евра, они потпишу да су позајмили 20.000, или стављају неку некретнину као да су добили капару за неки стан, и након тога, на основу тих неколико хиљада евра, губе целу ту некретнину”, објашњава Милан Стефановић.
Суђење – унапред изгубљена битка
Када питате неке државне институције – суд, тужилаштво, проблем зеленашења је занемарен у Србији, додаје наш саговорник.
“Зато што они имају само неколико случајева који долазе до суда, тужилаштва, и они се углавном негативно завршавају по живот. Зато људи уопште и немају жељу и амбицију да иду да се суде, зато што виде да је та битка унапред изгубљена. Наша информација је да само пет одсто од укупног броја случајева зеленашења дође до суда, до полиције, до државних институција, а за све остало људи ћуте из страха од зеленашења, од физичке тортуре, или од бруке и срамоте заједнице у којој живе, да их не би осудило. Често и брачни другови не знају да неко дугује, да се коцка”, истиче Стефановић.
Жене опрезније, али се кладе онлајн
Саветовалиштима се јавља много већи број мушкараца, док су жене опрезније и уплашене.
“Најчешће се у коцкарницама налазе жртве зеленашења, вребају некога ко мисли да ће да добије следећу руку, лако му позајми новац и ту улазе у зачаран круг. Било је примера да су се жене задужиле онлајн, хиљаде и хиљаде евра, а нису ни ушле у коцкарницу”, наводи Стефановић.
