Пре него што питање из наслова овог текста, које су у свом писму већ поставили студенти Филозофског факултета у Нишу, лично упутим некима, цитираћу, драги читаоче, неколико реченица из текста „Победа коначно“ од 31. 07. 2024. године:
„Након 2012. победе постају све јасније, а противници све пораженији и збуњенији. Потпуно су остали збуњени ‘победом’ од пет према нула коју је победник над победницима, како другачије, остварио на Косову. Корак по корак, уз трубе и славља, победило се, и наши суграђани српске националности могу полако да се, из непријатељског окружења које им Албанци креирају, преселе у Србију мајчицу где ће моћи, напокон, после свих тих узбуђења у побеђивању мало да предахну. Мало, не много, јер побеђивање је императив ове политике којој није важно ни шта ни како, осим да буде победник.
Да ли над сопственим народом, какве везе има. Важно је побеђивати. Па последња победа извојевана ових дана је (уз несебичну помоћ архетипских непријатеља) без икакве сенке и сумње потпуна победа над српским народом, те се и овај дуги ход кроз победе напокон крунише једном великом и коначном победом. Па увек је то победа над неким народом, не цепидлачимо. Важно је побеђивати, зар не?”
Да ли је безусловно побеђивање које је усрећило Србе у Хрватској, на Косову и у БиХ, такво да ће после свих ових силних победа остварених наоколо, славни низ бити настављен и овде у Србији, рецимо, коришћењем звучних топова, за почетак. Но, ко што већ народна мудрост каже „Победи се у зубе не гледа“. Ипак, нешто ту зависи и од нас, после свих ових победа можда би „пораз“ био благотворан. „Ви сте топом ударили на нашу љубав и емпатију. Сваким својим злоделом ширите и још јаче утврђујете фронт против себе. Ко сте ви?“
Писмо је студената након протеста у Београду. Да, стварно. Ко сте ви, Александре Вучићу? Председник Србије, председник својих гласача, председник СНС-а из сенке, председник Владе, носилац свих министарских надлежности, председник Ћациленда, начелник БИА, директор полиције, директор РТС-а, уредник Информера, Ало, Курира, Политике, виши јавни тужилац, републички јавни тужилац, директор Звезде, вођа навијача, председник Уставног суда… Ко сте ви? А ви, господине, који себе разумете српским патријархом, ко сте ви, господине Порфирије (грађанине Перићу)?
Имате ли ви, господине Порфирије, икакве везе са догађајима у земљи Србији и о томе како живе и шта мисле верници СПЦ или знање о томе кријете у сефу где држите и узурпирани новац грађана Србије, добијен по милости председника у улози министра финансија. Ко сте ви? А ви, судије Уставног суда, да ли сте ви чланови одбора за правосуђе СНС-а или судије Уставног суда? Зашто сте деградирали себе? Колико то кошта? Ко сте ви? А ви начелници полиције и војске. Хоћете ли учествовати у овој последњој победи у низу победа начелника свега у овој земљи, у победи над сопственим народом? Где ћете окренути своје пендреке и цеви? Ко сте ви?
А ви, директоре РТС-а Драгане Бујошевићу и главни уредниче информативног програма Ненаде Стефановићу, да ли имате представу какав сте злочин учинили својим (не)деловањем, српском народу и српској младости, Србији?
Ко сте ви? Ко сте ви сви који сте допустили да вас понизе и деградирају гори од вас? А ко смо ми остали, грађанке и грађани Србије? Да ли смо напокон пронашли себе? Хоћемо ли истрајати и напокон ми постати „МИ“.
Студенти су нам показали пут, драги читаоче. Почнимо да волимо себе. Признајмо себи своје грешке. Опростимо себи своје грешке и заблуде. Очи света упрте су у нас. Будимо напокон они „МИ“ за понос и историјску читанку!
Раде Марковић (Извор: Данас.рс)
