Сваки грађанин према коме поступа полиција има право да зна име, презиме и број службене легитимације полицајца који предузима радњу према том грађанину. Када то ради полицајац у униформи, онда су ове информације видљиве на самој униформи. Када, међутим, видимо некога ко изгледом подсећа на полицајца, има фантомку која му сакрива лице, а оклоп који носи покрива му његово презиме и број легитимације, тада ни командир формације у кордону не може бити сасвим сигуран о коме се ради, а камоли да то зна грађанин. Међутим, има разлога да се питамо ко су људи које гледамо у кордонима.
Влада је 2022. године донела уредбу која ближе регулише делове униформе и начин њеног ношења. У редовне делове је „умувана“ фантомка или, лепше речено, „поткапа са прорезом за очи“. Управо та фантомка је незаконита. Прво зато је што је у директном сукобу са Законом о полицији, који прописује на који начин полицајац у униформи доказује свој идентитет и статус. А други разлог је неоправданост ношења фантомке.
И раније је полиција, али само у изузетним ситуацијама носила фантомке како би се прикрио идентитет. На пример, када се хапсе лица која су део организоване криминалне групе или када су у питању неке антитерористичке операције, јер тада заиста постоји оправдана опасност да безбедност полицајаца буде угрожена. Али сакривање лица полицајцима када се обезбеђује јавни ред и мир не може бити оправдано, јер се у таквим ситуацијама не поступа према опасним лицима која долазе из криминогене средине, већ према обичним грађанима, који никако не могу угрозити безбедност полицајаца када су ван службе.
Због апсолутне анонимности полицајаца, веома често долази до појединачних или чак и организованих прекорачења силе када дође до интервенције. Сведоци смо десетина видео-снимака где се види како појединци у полицији или читаве јединице прекорачују средства принуде над грађанима, а да до данас ниједан полицајац за то није одговарао. За изостанак одговорности делимично су криве институције, које апсолутно немају вољу да решавају овакве случајеве, а неретко и не смеју. Међутим, чак и када би постојала воља институција да се пронађу одговорни полицајци који су прекршили закон, то је једноставно немогуће, јер не постоји начин да се идентификују и издвоје појединци из групе од неколико десетина или стотина полицајаца, који се ни по чему не разликују једни од других.
Додуше, ово противзаконито одевање полицајаца почело је да се обија и режиму о главу, па се тако вероватно никада неће открити који жандар је нокаутирао свог старешину испред РТС-а или који полицајци су се усудили да раде свој посао и интервенишу над активистима СНС-а у Новом Саду. Шанса да се открије идентитет тих полицајаца постоји једино ако су у питању „комплетни идиоти“, па да се сами пријаве. Пошто у Новом Саду, изгледа, не раде „комплетни идиоти“, цех је платио сада већ бивши начелник новосадске полиције Горан Радоњић.
Полицајцима поново треба вратити идентитет.
И сам сам радио тај посао и стајао у истим овим кордонима наспрам којих грађани стоје, и из искуства знам да се полицајци много боје јавности, а нарочито камера и фото-апарата, чак и када нема ништа спорно у њиховом поступању. Веровали или не, страшнија им је камера од каменице.
Из разговора са полицајцима могу да закључим да немају ништа против ношења фантомке и прикривања идентитета. Главни аргумент је да данас свако може да заврши на друштвеним мрежама и да полицајце та фантомка штити од медијске компромитације.
Међутим, у том разговору изговорио је кључну реченицу: „Када би нам скинули фантомке, пола људи би отишло на боловање.“
Није лако, каже, кад те с друге стране препозна комшија, другар или чак брат или сестра. Да нема фантомки полицајци би три пута размислили пре него што би, на пример, поступили као испред ДИФ-а у Новом Саду или испред Ћациленда.
Проблем је, међутим, што ти полицајци не разумеју да фантомка не штити њих, већ појединце из њихових редова који никада није требало да обуку униформу, као и њихове командире и шефове који на овај начин беже од одговорности за одлуке које доносе. Она штити и ову власт, која је и заснована на фантомкама. А од поштених и часних полицајаца том фантомком коју су им навукли на главе праве само број у њиховом партијском ешалону.
Полицајци не би требало да имају проблем са тиме да им грађани виде лица. На крају крајева, пред огледало се не може са фантомком на глави.
Угљеша Бокић (Извор: Радар.рс)
