Наранџасто и црвено метео-упозорење је издато. Обустављена је настава у школама и факултетима, ништа не ради. Од страха. Кретање није дозвољено свугде, постоје рестриктивне зоне. Саобраћај и везе били су у прекиду. Метеоролошки феномен познат и као хладни пад паралисао је подручје Валенсије.
Обилне кише изазвале су поплаве, путеви и градови били су под водом. Многи су били изоловани, преко 220 живота однео је метеоролошки феномен. За сада је толико евидентираних, седам људи води се као нестало. Недељама уназад спорт није био у првом плану, већ преживљавање. Валенсија је после скоро месец дана истрчала на терен и добила Бетис у једној од најтужнијих утакмица шпанског фудбала – 4:2 (1:1).
Прошло је 25 дана откако играчи Валенсије нису крочили на терен, последњу утакмицу у Примери одиграли су против Хетафеа у предграђу Мадрида и узели бод. Више од месец дана фудбал се није играо на Местаљи, мало коме је и данас до њега било. А, сјатило се 43.975 душа. Не толико да би уживали у терању лопте, него више да би имали осећај како се живот враћа у нормалу и да би одали почаст жртвама поплава.
Кнедла у грлу и понека суза. Поруке захвалности волонтерима, свима онима који су даноноћно бдили, рашчишћавали крш и лом са улица Валенсије и околних градова. Дечје патике овешане о ограде на трибинама.
Потресне сцене на Местаљи, сећање на страдале и нестале, и стихови са разгласа: „Реци ми из које сам земље, реци ми ти, добри пријатељу. Ако осећаш оно што ја осећам, дођи и запевај са мном…“
Након тога завладал је непријатна тиђина. Тајац. Тако некарактеристичан за Местаљу, јер на њој се хук са трибина чуо и у добрим и у рђавим временима. Данас тона није било, искључен је. Само слика. На терену застава 50×30 метара, велики црни флор и мучна атмосфера. На трибинама и велика шеталица: Амунт, Валенцианс!
Устаните, Валенсијанци! На ноге.
Клуб је организовао аутобусе за 400 људи из места која су највише угрожена поплавама. Хоакин, икона Бетиса и некадашњи играч Валенсије, поздравио се са породицама страдалих и изразио саучешће. А, играчи оба тима су на терен изашли са децом из 11 школица фудбала из Валенсије. Сви су били у дресовима својих клубова…
Пре почетка минут ћутања, па громогласни аплауз. Док је утакмица трајала, на семафору су се вртела имена градова, махала, засеока из 75 општина погођених поплавама. На терену Валенсија каква одавно није виђена. Најзад је тим Рубена Барахе победио у Примери, вероватно друкчије није.
ФОТО: ФЦ Валенсија/друштвене мреже
Текст: Моззартспорт
