“Мислио сам да су генерације после 2000. године отуђене, да не могу да комуницирају осим телефоном и скроз су ме изненадили. Показали су се паметнијим од свих до сада, показали су нам да их та нова технологија повезује па сви они постали браћа. И то је најлепше у свему. Ти млади имају довољно храбрости, визије, паметни су, уче и црпе знање и искуство из прошлости и њихов глас ја увек слушам. Сваки циклус има свој круг, сада долази круг памети и поштења”, рекао је у емисији “360 степени”, рокер, композитор, текстописац и ветеран 63. падобранкске бригаде Зоран Кики Лесендрић.
Многи су се изненадили када су на великом студентском протесту у Крагујевцу видели Зорана Кикија Лесандрића са црвеном беретком на глави. Био је тамо, каже, јер студентски глас слуша одувек, снажно подржава њихове захтеве и сматра да су они ти који треба да бирају какву земљу желе јер ће за врло кратко време постати људи који ће бити стубови нашег друштва.
„Тај дан ћу памтити до краја живота. Био је зимски дан, прошли смо кроз цео Крагујевац и видели смо студенте, људе и та емоција коју смо видели и доживели не може да се опише. Људи су плакали, махали, учинили су да све буде тако специфично. Такву узвишену атмосферу нисам скоро доживео. Грађани из свих крајева Србије су дошли тамо с циљем. А студенти, они су били уморни, пешачили су из различитих крајева, али та њихова снага је била невероватна. Подсетили су ме на ону величанствену генерацију 1914 – 1918. која се тада жртвовала за своју земљу, беспоговорно и која је уложила надчовечанске напоре да преживи. И преживели су“, рекао је у емисији „360 степени“ Зоран Кики Лесендрић.
Наводи да је атмосфера била таква да га је подсетила на тај дух предака, о којима је слушао од својих предака, а за коју сматра да смо током година заборавили. Лесендрић каже и да то потврђује жеља студената да буду ту, да покажу свој став – јасно и гласно.
„Ви када видите њихове редаре, они свој посао раде феноменално, као да су то радили већ 50 год. Студенти су толико синхронизовани, сви феноменално функционишу, тамо нема гладних, остављених, покислих. Они знају да трпе и свима нам показују да морамо и ми да трпимо, и да покажемо солидарност с њима. Ја њих подржавам одувек, подржавам њихове захтеве и за мене је студентски глас закон“, каже он.
Истиче да млади имају довољно храбрости, визије, паметни, да уче и црпе искуства и знања из прошлости и да због тога увек слуша њихов глас.
„Касније сви у неком тренутку одрастемо и постајемо склони компромисима. Али када си студент, онда си најеруптивнији. Свиђа ми се што не преговарају, испоставили су захтеве и траже да буду испуњени. И свима је све јасно. Ми, баш као и они, желимо да живимо у лепој и мирној земљи, и ова земља је њихова земља, а ми смо ту сада да их пратимо. Кохезија међу њима је таква да упркос томе што су одмерени и тихи, њихова љубав и разумевање се гласно чују. И зато, друга страна не сме да их назива издајницима“, поручује Лесендрић.
Коментаришући ко је све подржао студентске протесте, сматра да јавне личности имају одговорност да треба да кажу шта мисле.
„И они који воле председника треба то да кажу. Најгори су они који ћуте. Али хајде сви да кажемо па да видимо шта је најбоље за будућност деце“, навео је он.
