Александар Кавчић, научник, електроинжењер, филантроп и оснивач Фондације „Алек Кавчић“ у емисији „360 степени“ на Н1 говорио је о студентским и грађанским протестима и „обојеној револуцији“, о притисцима на академску заједницу у Србији, изборима, начинима изласка из друштвено-политичке кризе, али и о притисцима којима је лично изложен.

Говорећи о протестима које су пре неколико месеци покренули студенти, Кавчић за Н1 каже да је то што млади људи у Србији раде највећи степен родољубља, објашњавајући да се они не боре за власт, него да се боре да поправе земљу.

„Нађите било ког политичара, за шта се они боре? За власт, а празна уста о поправци земље. По томе што студенти дају оригинална решења, по томе се види да ово није обојена револуција, јер да јесте ишла би по шаблону свих претходних – где одмах имате кандидата кога стављате у скупштину, председништво… Да је то организовала ЦИА то би већ одавно било готово, не би ту било седам месеци прежвакавања. Ово је оригинално, и као такво је одлично, неопипљиво. Не може власт тако лако да схвати шта се дешава нити ко је ту коловођа, па набада ево можда је Кавчић неко ко је то све организовао. Ал не могу, некако се све то измигољи, а власт би волела да зна ко је глава те организације, па да одсече ту главу“, каже он.

Осврћући се на протест који је одржан 15. марта у Београду, оцењује да је он показао да је ситуација за власт измакла контроли.

„То што прислушкују грађане и шиканирају. Шта мислите да ће тим прислушкивањем телефона да науче нешто ново о себи што већ не знају? Да то што ћемо ви или ја или неко трећи рећи колико они краду, колика је корупиција, да они то сами не знају? Они само желе да виде ко има храбрости да то каже и да онда једног по једног скланају са улице у затвор. Ово је сада нови моменат – сада сви говоре. Пола милиона људи је изашло на улице Београда 15. марта и сад је то измакло контроли, јер не можете да ухапсите пола милиона људи“, објашњава Кавчић.

Излаз из ове ситуацији, према његовом мишљењу је улаз студената, младих људи, у друштвене токове – у политику.

„Кад се поштени и способни клоне друштвеног рада на њихово место упадају Вучићи, Дачићи, Вулини – плејада таквих. Ако ови млади људи не схвате да је њихово место и у политици и поред тога што ће сутра бити и лекари, инжењери, новинари, економисти, социолози… Морају се бавити мало друштвеним активностима јер, ако се не баве, земља нам се ништа неће поправити“, наводи Кавчић.

Када су у питању локални избори у Косјерићу и Зајечару, који су први од покретања студентских протеста, Кавчић наводи да смо сведоци да се избори у овој земљи краду већ деценију уназад.

„Једино што је сада другачије је већа организованост са друге стране, самих грађана да проникну шта се све дешава, да обелодане, да то контролишу и документују и видећемо који ће епилог бити. Чини ми се да је ово први пут да су грађани показали степен организованости, да заиста обелодане све те махинације којима се већ деценију уназад ова власт бави, поготово у току избора“, наводи саговорник Н1.

Према његовом мишљењу, овде се и стиденти уче и сакупљају искуства која ће им требати за изборе које су тражили.

„Ако сам немачки агент, онда сам уједно дупли агент“

Оптужбе председника Србије да је истакнути оперативац страних служби, да финансира обојену револуцију у земљи и да је немачки агент, види као, како каже, најобичније лупетања.

„Ја сам неко ко већ дуго година ради против једне немачке издавачке куће – Клет. Ако јесам немачки агент, онда сам уједно дупли агент, који ради и против оних чији је агент. То што је председник изјавио је, искористићу једну тешку реч, најобичније лупетање. Обавештајци се никад не истичу, они су тајни и ако се истакну лете са тог посла. То је тако свуда у свету“, наводи он и додаје да никада није чуо председника ниједне друге државе да се тако изражава.

Говорећи о томе што га је БИА неколико пута заустављала на пасошкој контроли када је улазио у Србију, рекао је да никада није добио образложење зашто.

„Ако је то начин на који ради наша служба то је тако аматерски. То су шеме за шиканирање сопственог становништва, сопствених држављана. То нигде другде на свету нисам доживео на тај начин. Јесам задржаван са разлогом – једном сам возио брзо изнајмљени аутом, камера ме је снимила, и зауставила ме је полиција на аеродрому због казне за прекорачење брзине“, каже Кавчић.

„Власт апсолутно деградира систем образовања“

Када је реч о разлогу због којег се власт на тај начин понаша према њему, он кроз шалу каже да не види ниједан други разлог осим што је мало паметнији и мало образованији од оних који су на власти, па им то смета.

„Сад ћу бити озбиљнији. Ово је власт, по први пут у Србији, која апсолутно деградира систем образовања. Земља која нема образовање је осуђена на пропаст. Наше образовање не само основно и средњошколско, ево сад видимо атак и на универзитет и то су озбиљне ствари. То могу да ураде само људи који уопште немају концепт о томе колики је значај образовања, не само за појединца, него за целу земљу у смислу да ми морамо бити конкурентни по својим производима, људству. Ово што се сад дешава, овај напад на универзитет то је урушавање тековина цивилизације у овој земљи. Универзитет претворити у гимназију или вишу школу у којој се само предаје и у којој науке нема, а сведоци смо да се то ради, то је нарушавање тековина цивилизације. Неколико стотина година уназад људи су свуда у свету схватили да је универзитет место где онај ко осваја знање – научник, тај треба да предаје новој генерацији најбољих, а они су на факултету“, објашњава професор.

Зато су, како каже, најбољи универзитети на свету не они који имају најбоље предаваче, већ најбоље научнике и уметнике.

„И ми то сада овде дозвољавамо да се развали. То је злочин и против тога морамо стати. Уколико академска заједница овде не покаже чврстину на којој ће ова власт сломити зубе, ми ћемо изгубити идентитет. До пре само нешто више од 100 година где су се школовали наши највећи научници – Тесла, Пупин, Миланковић? У Аустроугарској, јер ми нисмо имали универзитет. Данас га имамо и са осталима широм света можемо да станемо раме уз раме. И то сад треба да урушимо! Зашто? Зато што су неки паметни људи на универзитету рекли можда овај наш врховни вођа Ћациленда није баш најпаметнији“. Зар зато? Јел то разлог да се разрушава једна земља?“, пита се Кавчић.

„За новац који се да за ђаке у Београду, цела Србија би могла да има уџбенике“

Када је у питању Фондација која носи његово име, а која за циљ има да свим ђацима обезбеди бесплатне уџбенике, он наводи да не зна чији је интерес да ђаци немају бесплатне уџбенике.

„То све европске земље раде. Зашто родитељи не схвате коначно – пљачка вас неко. Уџбеници у овој земљи коштају пет пута скупље него што би требало исто као што је она надстрешница коштала пет пута скупље него што је требало, а погледајте како је то завршило. Иста је та корупција и у уџбеницима“, наводи он.

На оптужбе да сигурно и он зарађује од књига које се наручују преко његове Фондације, одговара да има само трошкове, али да то не види као трошкове већ као улагање у своју земљу. Објашњава да се у Фондацији кавчић књиге купују по цени штампе, а да фондација исплаћује хонораре ауторима уџбеника.

„То може и држава да уради. Потребно је само да се сви организујемо да се то купи, можда да се искористи новац пореских обвезника за то и онда нема корупције. Када бисмо то сада урадили и куповали уџбенике по цени по којој коштају у Фондацији Кавчић за онај новац за који се ђацима у Београду дају уџбеници, за тај исти новац цела Србија би могла да има уџбенике“, каже Кавчић.

Текст: Н1