Неко наиван помислио би да су напредњаци најзад одлучили да мало попусте и промене се, ако ни због чега другог, а оно макар због притиска јавности која пумпа ли пумпа и због све негативније слике у јавности, односно светог и пресветог рејтинга.
Најпре су ономад дали оставке премијер Владе Србије Милош Вучевић и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, а онда су уследила и хапшења широм Србије, током којих су, између осталих, „пали“ и виђенији напредњаци попут градоначелника Обреновца Милорада Грчића и бивше градоначелнице Ниша Драгане Сотировски, затим неки локални одборници и бизнисмени, као и напредњаци који најрадије воле да делују из сенке и тамо раде све те своје комбинације, као што су Александар Папић и браћа Стајић.
На страну то што је наводна борба против корупције управо то, наводна борба против корупције (знамо како се то прошли пут завршило, тако што смо Мирославу Мишковићу из буџета платили више од 30 милиона евра одштете), али врло брзо је постало јасно да од неких заиста реалних и добронамерних промена и намера нема ништа. Није да смо се надали, наравно, али на место Милана Ђурића дошао је Жарко Мићин, човек који је, између осталог, руководио батинашким групама на појединим протестима, а за његовог заменика именован је радикал Ђурађ Јакшић, познат по томе што је студенте назвао воловима. Дакле, не баш неки кул ликови са којима би човек отишао у кафану.
Они су изабрани тако што су кордони полиције спречили опозицију да уђе у новосадску скупштину, док ови заврше шта имају, а оно што су завршили је завршено по принципу „од зла оца и још горе мајке“, који важи већ ево 13 година, али никако да дођемо до тих најгорих оца и мајке, па да пређемо на неки мало другачији систем. Иако је Мићин након избора саопштио да је он за дијалог, а не за насиље, његови поступци и поступци његовог новопеченог заменика то баш и не поткрепљују у пракси, што ће рећи код човека гледај шта ради, а не шта прича, а код борбе против корупције колико има пресуда, а не колико има хапшења.
Ко је, дакле, очекивао да ће на место Ђурића можда доћи неко пристојан, дебело се преварио јер таква путања у напредној логици просто не постоји. Увек може горе и увек ће бити горе, док год имају прилику да ураде горе. Једног дана када Мићин буде отишао са ове функције, иако сада не делује тако, СНС ће бркнути у свој магичан ћуп и поново извући неког новог кандидата у односу на којег ће нам чак и Мићин личити на анђела.
Слична је ситуација и са наводном борбом против корупције. Јесте, лепо је видети Драгану Сотировски и Грчића са лисицама на рукама, лепо је и спознати размере пљачке ове земље која се дешава свакодневно (а сазнали смо само делић), али ово је само проветравање пребукираних редова напредњака у којима је много оних који тек треба да се намире, по систему „ај сад мало ја“, а ови навалили, па не можеш да их отераш од ћупа. Зато ће и наместо разних грчића, стајића и папића доћи неки још гори грчићи, стајићи и папићи, а овима ћемо на крају вероватно платити и неке одштетице, да им се нађе.
И све је то уобичајено, нећу рећи нормално, оставке се лако претворе у смејање у лице народу, на дијалог те позивају они који те по улицама туку, али опет ни ми, народ, нисмо до краја фер. Некада нам је, на пример, на челу ЕПС-а био Грчић, који је покушавао да од блата направи струју, али ко нам гарантује да неки следећи директор електропривреде неће предложити да се енергијом напајамо гледањем у Сунце и да то плаћамо директно ЕПС-у? Или да следећи градоначелник Новог Сада буде неки, рецимо, зеленаш који ће на рачуне за воду и комуналије, на пример, лупати камату од 30 одсто за сваки дан кашњења?
Ето, је л’ видите да може и горе. Зато у се и у своју пумпу. Јер пумпати се мора!
Ненад Милосављевић /Извор: Радар.рс)
