И док студентима, деци ове земље стижу претеће поруке са непознатих бројева, председница Народне скупштине, Ана Брнабић (пореклом Хрватица) их оптужује да раде за Хрватску!

На све то, председник Србије решава да се чешља и то пред камерама Јавног сервиса чији су радници и преостали часни новинари већ увелико подржали студенте!

Хоће то пред крај владавине. То не скидање са „малог екрана наших ТВ пријемника“, што би рекао легендарни Зоран Радмиловић у Радовану ИИИ. Тако и наш председник ових дана, дрма му се кавез, а он Хепи, Информер, Пинк, РТС, па нови круг, и тако редом…

Али, наравно, све има свој крај. Тако и Вучић. Вечерас (четвртак, 21 час) опет на телевизију, на Јавни сервис.

Да покуша још једном да нас увери да су студенти олош, фашисти, страни плаћеници и издајници, а да је он наше једино решење.

“Камо даље, рођаче?”, што би рекао Џони Бранимир Штулић, у песми „Тко то тамо пјева”.