У земљи у којој афера аферу стиже, тешко је сетити се шта се све десило пре годину дана, а не пре више од деценију. Међутим, на један догађај од пре 13 година вреди подсетити, јер ће управо он постати парадигма власти Српске напредне странке.
Десети је мај 2012. године. Четири дана пошто су одржани парламентарни и први круг председничких избора, на којима је Борис Тадић освојио тек око 10.000 гласова више од Томислава Николића.
СНС је добио већину на изборима за народне посланике, а Тадићеву минималну предност на председничким изборима Томислав Николић и Александар Вучић ће распршити у ваздух на платоу испред Народне скупштине просипајући разнобојне попуњене гласачке листиће из белог џака, подсећа Н1.
Категорички су тврдили да је у питању изборна крађа, да је џак пронађен поред једног контејнера у непознатом месту, да се у њему налази 3.000 гласачких листића, а да је власт праве листиће, на којима су грађани заокружили углавном тада опозиционе листе и кандидате, заменила фалсификованим, наводно штампаним у иностранству.
„Ово је страшно! Ако се десило на једном месту, могло је да се деси на хиљаду места”, рекао је тада Николић.
Кривична пријава и претња протестима
СНС је поднела кривичну пријаву против НН лица због крађе гласова, тезу о изборној крађи подржале су тада и друге опозиционе партије, а Николић је запретио протестима ако не освоји власт. Афера “џак” се, међутим, претворила у “мачку у џаку” пошто су напредњаци дошли на власт и врло брзо је пала у заборав.
Испоставило се да је пронађени џак био кец из рукава СНС у датом тренутку, а до данас остаје питање да ли је то био маркетиншки или политички потез или су ова два нераздвојна када се ради о СНС.
Шта се стварно догодило 2012. године?
Наводно покрадени гласови грађана, које су Николић и Вучић просули пред грађане тог 10. маја, потичу са бирачког места 57, односно из Основне школе “Свети Сава” из Панчева.
У џаку није било 3.000 листића, како је пред новинарима рекао Вучић, већ нешто више од 2.000. Прецизно, 1057 за председничке изборе и 1052 за парламентарне.
Гласачки листићи нису били фалсификовани, нити су штампани у Пољској, па преко Мађарске допремљени у Србију у бирачке одборе “режимских партија”, већ су у питању оригинални листићи, заокружени на бирачком месту, пребројани и заведени у записник са бирачког места, на ком није било приговора, ни контролора СНС.
Уместо у шест, листићи са бирачког места 57 су немаром спаковани у три џака. Касније се појавио и четврти, који је чистачица оставила поред контејнера мислећи да се ради о смећу.
Тај џак је неко узео „из“ контејнера и он је завршио на платоу испред Скупштине.
Преосталих “двадесетак” џакова никада није пронађено. Заборављени су као и онај који је пронађен, јер СНС по доласку на власт никада није поново покренуо ово питање.
