Правећи сендвиче од паризера, надувен од поноса јер их је платио из наших а не УСАИД новчаника, председник нас је обавестио да је фајронт и да је он победио. Указало му се да се народ на улицама разилази, а док је додавао мајонез и да је крај онога што назива обојеном револуцијом. „Готово је, што је било, било је. Мода прошла, трикови прошли, народ је све видео и све је разумео“, рекао је уз најаву свог уџбеника за диктаторе у коме ће објаснити како је победио сопствени народ.
Имајући у виду да је победничке говоре еуфорично узвикивао сваки пут када би се нашао пред камерама, могло би се рећи да су му Ана Брнабић и Милош Вучевић забили нож у леђа када су се само недељу дана касније размахали да би решили кризу које више нема. Ненадлежна председница Скупштине је студентима обећала ниже школарине, а професорима веће плате не би ли се „тако побеђени“ повукли јер су им сада ама баш сви захтеви испуњени. Неће ваљда протестанти баш да ситничаре након понуде у кешу јер се Александар Јокић, један од батинаша који су напали студенте ФДУ, уместо у затвору шепури у првим редовима свите Александра Вучића.
Примењујући другачију тактику спороодлазећи премијер је уместо мита понудио дијалог уз напомену да је то „једини лековити пут“ за решење ситуације. А као доказ да је његова страна спремна за то понудио је самопохвалу – показали смо невероватан ниво одговорности и спремност да се чује и друга страна. И гле чуда, није додао да се то најупечатљивије видело када је РТС први пут пустио прилог о студентским протестима, а СНС издао горљиво саопштење да ће „у наредним данима покренути све неопходне процесе“ и учинити све да се „заштите институције Србије, све у циљу како би онемогућили да се надаље унижава држава и на незабележен начин обмањује јавност“. Баш као што није додао ни да се реакција студената на Јокићево појављивање („Не само да нема правде, већ се и нападачи награђују. Нама овај подсетник није потребан – ми нећемо заборавити”) могла чути само на медијима које они не контролишу. Или такорећи бивши премијер мисли да је успех напредњака када Н1 нешто објави?
Власт слуша другу страну и жели дијалог. Наравно, из ње изузима опозицију јер она, како Вучевић прецизира, „жели да искористи несрећу у Новом Саду и да мимо воље грађана дође на власт“ или, како то у страначким саопштењима понављају сви његови партијски другови, „константно лешинари на трагедијама које нас погађају“. Не треба заборавити ни квалификацију Ане Брнабић да је „опозиција више налик терористима него политичарима“.
Али, са свима другима баш желе да разговарају. Рецимо, са стручњацима који би помогли у испуњењу првог студентског захтева да се читава документација о изградњи надстрешнице стави на увид и анализира да би се утврдила истина, попут Независне анкетне комисије или инжењера Зорана Ђајића.
Или не?
Од 17 њих 20 су чланови опозиције
„Овај Ђајић је био хапшен, лопов неки, преварант неки, варао нешто с неком фирмом. Њему је једини спас да се извуче из свих тих процеса да се нешто у земљи деси“, објаснио је Вучић. Имао је примедбе и за „страног плаћеника“ на челу Анкетне комисије, професора уставног права Танасија Маринковића, али су његови таблоиди то додатно разрадили показавши завидни ниво познавања математике: ради се о групи која се одметнула од институција, а чији су чланови толико независни да су од њих 17 „чак 20 чланови опозиционих странака или су то били“ и у којој се налази бивши гувернер Дејан Шошкић познат по томе што „најсрамније вређа Вучића, и још покушава да управо он оптужи некога за крађу“. А да би блаћење Шошкића добило на тежини помогао је и страначким саопштењем члан председништва СНС Александар Јакшић: „Дејан Шошкић, сваким јавним наступом показује да не постоје границе лицемерности и неморалности појединаца који су сами себе прогласили елитом. Особа која је уџбенички пример корупције и којој је једина компетенција за утврђивање било какве корупције богато лично искуство из те области, сматра да је позвана да држи моралне придике читавом нашем друштву“.
Вечерње новости су се посветиле истраживачком новинарству и откриле ко су све УСАИД плаћеници међу њима, чиме су потпомогле да се бар донекле разреши и дилема – ко су та фантомска бића из иностранства која су дала три милијарде евра да би рушила Србију. Међу корисницима се није нашла ни Влада а ни Ана Брнабић, али је Вучић нашао неколико мета да упери прст – директора непрофитне организације Центра за практичну политику Драгана Поповића који је плаћен „споља“ да би „правио план за блокаду Аутокоманде“, а и они који студентима припремају „гозбу“ од прасетине а не паризера, за које ми наивно верујемо да су само обични српски грађани који их дочекују. Једино нам није објаснио да ли су они који плачу и грле студенте народ или холивудски статисти које „банда из УСАИД-а и НЕД-а“ изнајмљује.
Очито је да ни опозиција, ни комисија, ни цивилни сектор нису ти које власт жели да саслуша. Али се стиче утисак да то није ни ПроГлас. „Ја знам да би они волели да дођу безболно на власт. А да дођу на власт, ја могу да прихватим само када победе на изборима. И силеџија Бјелогрлић, и неспособна Иванка Поповић и онај што још мисли да се не зна за његова бројна кривична дела са Правног факултета, ускоро ће да сазна“, објаснио је Вучић у једном од ретких обраћања у ком је прескочио бљување по судији Миодрагу Мајићу, као и појашњење коме то већ месецима приписује кривична дела („гања девојчице по тоалетима“) а има толико јаке доказе да ни његов лични тужилац Ненад Стефановић не може по њима да поступа.
Ко то цмиздри јер хоће да га убију
Али вратимо се на Вучевићев вапај за дијалогом и наду да ће „разум превладати међу студентима и професорима“. Свим професорима, ако међу њима нису Иванка Поповић, Миодраг Јовановић, Танасије Маринковић, али и Јово Бакић, за кога је Вучић оценио да је главна звезда студентских протеста и додао: „Он је срамота. Срамота за Србију да је то професор и срамота да је тај било шта, било коме“. Такође, ако није ни Динко Грухоњић који се дрзнуо да након милионитог таргетирања од стране Вучића узврати: „Стичем утисак да он јако жели да мене неко убије“, што је подстакло седам СНС саопштења у једном дану. А овако звучи у изведби Владимира Ђукановића: „Када он из својих уста избацује фекалије по Србији називајући је депонијом за ратне злочинце, то је ваљда речник пун душе. Но, када му се саспе истина у лице, а то је чињеница да је идеолог најгорег антисрпског понашања на државном универзитету, е онда цмиздри како ће наводно неко да га убије. Човек је баш онако један дрипац и људско смеће.
Списак неподобних професора је дуг и баш се шири тако да се на њему нашао и Филип Ејдус који је проглашен за „антисрбина“ због свог јеврејског порекла, али и сви наставници који су у штрајку јер их је Милена Поповић, удовица Оливера Ивановића и јуришница СНС, оптужила да раде нешто што нису ни усташе – ускраћују право деци на школовање.
Дакле, дијалог је лековит, али веома ограничен – очито су у игри остали само студенти иако их је највећи увозник напредњачких гласова Милорад Додик назвао „смрадовима“. А да и „нашим“ напредњацима нису по вољи, објаснио је министар у оставци Дарко Глишић: „Лицемерно ми је више тих 15 минута лажне жалости за жртвама. То је лажна жалост. А да их питате кад су последњи пут отишли да одају почаст својим прецима, својим најмилијима који више нису с нама. Јесте можда отишли за летње или зимске задушнице? Или сте за једне? Или можда ниједне? Или можда нисте никад у последњих годину, две дана отишли да запалите свећу својим најближима? А сад тобоже одајете почаст некоме кога и не познајете. Име им не знате.“
Па с ким онда поштена и конструктивна власт да разговара? Док не пронађе кандидата сама са собом, добро заштићена кордоном полиције. Па док траје.
Сандра Петрушић (Извор: Радар.рс)
