“Дрес сам добио на поклон од кошаркаша Црвене звезде пре четири или пет година. Потписали су се сви чланови тима, од Драгојловића, преко Ракочевића и свих осталих чланова екипе. Мој велики друг је Неша Илић из КК Црвена звезда. Ја сам у Управном одбору већ шест година…”, говорио је Милун Тодоровић сада већ давне 2008.
Тадашња „десна рука“ Миленка Костића, власника компаније „Ауто Чачак“, која је дуги низ година била спонзор кошаркашке секције црвено-белих, Тодоровић је у интервјуу за портал „ГМ Бусинесс“ додао:
„Од срца волим Звезду, али је Борац моја прва велика спортска љубав“.
Нису прошле ни пуне четири године, Тодоровић се нашао у Управном одбору ФК Партизан као представник исте компаније. Већ почетком 2015, годину дана пре него што ће први пут бити изабран за градоначелника Чачка испред Српске напредне странке, овај бизнисмен у транзицији ка функционеру појавио се са шалом црно-белих као први човек Организационог одбора акције „Гробари за нас“ на којој је у Прељини крај Чачка прикупљана помоћ за посрнули КК Партизан.
„ПОРЕД БОРЦА И ПАРТИЗАНА, ВОЛИМ ЈА И ПОЛЕТ“
У том тренутку први човек црно-белих био је Предраг Даниловић.
„Поред Борца и Партизана, ја волим и тај клуб. Тамо сам био и бићу цео свој живот, то нико не може да ми забрани“, рекао је пре само пет дана Тодоровић током расправе са опозицијом у Градској скупштини, најављујући инвестиције и за Полет из Љубића.
Пред крај 2017. године, у време првог Тодоровићевог мандата на челу града, Комисија за обележавање празника и доделу награда Скупштине Чачка предложила је Жељка Обрадовића за почасног грађанина Чачка. На следећем заседању Скупштине Града овај предлог је усвојен, па је најтрофејнији кошаркашки тренер Европе и освајач четири медаље као селектор репрезентације наше земље постао трећи Чачанин проглашен почасним грађанином града крај Мораве, након Томислава Николића и Драгана Кићановића.
Иначе, као критеријуми за додељивање овог значајног признања наводе се, између осталог, афирмација града у земљи и иностранству и афирмација вредности које су утемељене у историјској улози града, у чему је популарни „Жоц“ несумњиво учинио много.
ДЕЛОВАЛО ЈЕ ДА РАЗУМЕ ВАЖНОСТ КОШАРКЕ ЗА ЧАЧАК И ЧАЧАНЕ
Међутим…
„Да ли су га пословне обавезе или нешто друго спречиле, да из руку градоначелника Чачка Милуна Тодоровића, прими највеће градско признање које додељује његов родни град, сада више и није тако важно. Остаће запамћено да су му поједини пријатељи тада саветовали да не прави мрљу на каријери примањем награде коју му додељује напредњачка власт“, писао је портал „Озонпресс“ препричавајући догађаје од пре седам година када је Обрадовић и даље радио у Фенербахчеу.
У мало чему је Чачак као град имао важну историјску улогу за нашу земљу као у кошарци, о чему сведочи број од 54 репрезентативца ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и Србије. Њима у славу и част, а нарочито „Великој тројци“ Радмило Мишовић, Драган Кићановић, Жељко Обрадовић – која би требало да има посебне просторије у реновираном здању из 1854. године, кући власника Владимира Хаџића у близини Соколане.
Првобитно је било предвиђено да Чачак добије Музеј кошарке у октобру 2023, за стогодишњицу прве кошаркашке утакмице одигране у нашој земљи, међутим он до данас није завршен. Заправо, Народни музеј Чачак расписао је тендер за набавку опреме за Музеј кошарке пре три месеца.
ФУДБАЛСКИ КЛУБ БОРАЦ СЕ НИЈЕ ДОБРО ПРОВЕО…
Деловало је да Чачак у Тодоровићево време (за разлику од Фудбалског клуба Борац који је угашен и то мало након инфузије од 200.000 евра на рачун трансфера Лазара Марковића у Ливерпул) препознаје значај који су за град и суграђане имали и имају Мишовић, Кићановић, Обрадовић, али и Дејан Мијатовић, Радисав Ћурчић, Алекса Аврамовић, Миољуб Денић и многи други који су као мали „опрали руке у Морави“…
…међутим, све се променило у дану.
Била је потребна једна Обрадовићева изјава да Тодоровић толико упрља руке да ће то тешко опрати и Западна и Јужна и Велика Морава, а богами и Сава и Дунав.
„Жоцова“ подршка студентима навела је градоначелника Чачка да се сврста у ред високих функционера СНС-а који су – очигледно синхронизовано – делили бесраман садржај с циљем да омаловаже и дискредитују једног од највећих тренера у историји кошарке и, тако, пошаљу поруку осталим почасним и будућим почасним грађанима својих родних градова шта их чека ако на тренутак помисле да живе у земљи у којој се слобода говора и мишљења подразумева и подстиче.
Начин на који се градоначелник Чачка обраћа почасном грађанину Чачка заслужује посебну просторију у Музеју заборава, уколико Чачак икада буде желео да га отвори.
