Вештачка интелигенција вашег пријатеља набраја сва ваша остварења за протеклих дванаест година. Чуда невиђена!!! Србија с вама ниже успехе, што доводи до наглог скока нашег животног стандарда. Тај нагли трзај унапред, избацује ми из лежишта кичмене пршљенове, па бих замолила да тај напредак – иде мало спорије. Пошто ваши успеси изазивају озбиљне здравствене последице, бавићу се својим успесима, који су безопасни, а остварени су у периоду ваше владавине. Зато, чујте и почујте…
1. Кад сам вас први пут угледала на те-веу, телевизор сам гађала папучама. 2. После ваших интервјуа, трезна сам од реалности, а пијана од лажи. 3. Не знам где станујете, нити ме то занима. 4. Флеке по тротоару, трагови су мојих жвака које лепим, мислећи да лепим вас. 5. Кад ме изнервирате неком изјавом, кесу са смећем фрљнем кроз прозор, право у контејнер. Три поена.
Ових мојих пет успеха вреди као ваших хиљаду. Јер све што је ваш вештачки пријатељ набројао, после три дана је зарђало, срушило се, одлетело… Нису криви временски услови. Ви знате ко је крив.
1.100. Поред сваке ваше нове зграде трчим сто на сат, да ме нешто не опали без најаве. 1.106. Хлеб у самопослузи дирам прљавим рукама надајући се да ћете га ви купити. 1.107. Кад ме из такта избаците неком изјавом, ником нисам рекла да се носи у три лепе – већ у триста три. Комфорније је. 1.108. Док службенице у банци гледају ваше ванредно обраћање, ја бројим овце. 1.109. Кад ми напумпате рачун за струју, шалтер у Епсу поштедим батина. 1.110. Преко ваших крађа нисам се обогатила, а ви сте се прославили. 1.111. Клепила сам поштара кад ми је донео рачун за кирију. Поштар је пао, а рачун није. 1.192. Плаћам претплату за РТС да њихов програм – не гледам. Имам право да – ништа не знам. 1.199. Од куће до Калиша не идем преко Зелењака. Недавно је реновиран…
Док се број мојих успеха повећава, ваш се смањује. У међувремену, ваша кинеска фирма Меи Та Еуропа из Обреновца, отпустила је 370 радника, како би на њихово место запослила стране држављане, који ће радити за мање плате. Има још оваквих примера… Није крива светска криза. Ви знате ко је крив.
3.211. Видевши у старту да сте спремни на све зарад власти, закључавам врата, да ми ненајављени не банете с поклонима пред гласање. 3.212. Трамвај број два пројектом сам предвидела као лифт у мојој згради. Битно је да буде плав. 3.213. Двориште у Гепратовој крстила сам као Круг двојке. Дођите, провртите се, пашћете у центру града, надомак Белгрејда. 3.214. Вашу фотку окачила сам у улазу наопачке, да вам се крв слива у главу. Здраво је за памћење. 3.215. Кад нешто офрље урадите, то ми служи као инспирација да радим другачије. 3.216. Код управнице зграде ургирала сам да организује екскурзију до Прокопа, како бисмо уживо видели прокишњавање нове Железничке станице. У своје успехе нисте убележили да сте у овом објекту направили Нијагарине водопаде. Пошто се тиме нисте похвалили, тај ваш успех ја присвајам.
3.217. Након повећања примања, месечне трошкове смањила сам за 58 посто, да бих саставила почетак с крајем. 4.116. Не пада ми на памет да дигнем стамбени кредит који нудите студентима. Чекам да почне поклањање гајби пензионерима. 4.117. Увела сам стратегију за вештачку интелигенцију, јер природне има све мање. Свако ваше гостовање, након нечије бахате вожње кроз масу мирних студената, у то ме увери. 4.170. У дворишту сам ногама утабала стазу. Биће трајнија од ваших ауто-путева, који се дан након свечаног отварања – свечано распадају. 4.178. Мојом дипломатском акцијом, две комшинице послале су на вашу адресу саксију лијандера, с назнаком да није за јело. Надам се да нисте радознали… 4.193. Купила сам хиљаду лавора – да проперем паре. 4.201. Подстицала сам другаре да на нашој згради напишу графит – против нас. У међувремену, ви сте то урадили, а нас сте оптужили. Наша победа.
5.321. Израчунала сам да је по броју бубашваба наша зграда прва у месној заједници. Ставка на инфостану је одношење смећа у назначеном року. 5 322. Отпатке од хране уврстила сам у свој јеловник и тиме сам смањила количину намирница које купујем и количину смећа које бацам. Очекујем скидање ставке кабастог смећа – за десет година. 6.323. Дала сам отказ кућној помоћници, да се одмори од трошења новца који је зарађивала – док сам га ја имала. 7.324. Почела сам да радим као водоинсталатер, тапетар, електричар, столар и молер… Рекли сте да школа није битна, само диплома – која се купује. 8.325. Стране агенције у згради обавестила сам да ћу почети да правим хлеб обогаћен литијумом. Први ћу вама да пошаљем, да пробате. Ако преживите, отварамо руднике… Могла бих овако унедоглед, али – вратимо се на почетак и кренимо од нуле. 0. Мој највећи успех је што нисам одлепила откад ви владате. Ту списак мојих успеха почиње, ту се и завршава. Због вас који ову земљу – водите у пропаст.
Све што сте урадили, нису успеси већ промашаји. Све што је саграђено, служи за падање. После надстрешнице у Новом Саду, пао је део надвожњака брзе саобраћајнице код Великог Градишта, потом делови плафона болнице у Ваљеву, полицијске станице у Лозници, Градске управе у Прокупљу, Клиничког центра у Нишу, Железничке станице у Ћуприји… Пали су и делови фасада Прве крагујевачке гимназије и нишког Машинског факултета… На Божић је пала фасада са нове зграде Дома здравља у селу Љубић код Чачка. А, чекало се свечано отварање. Бог је рекао – не! И тако је спасао да неко не страда. Јер, уместо малтера, уграђујете петарде. Да не набрајамо даље офрље изведене радове. Стићи ћемо тамо где није требало… до жртава. А, не бисмо дотле стигли, да на чело ове државе нисте стигли ви.
Заборавимо вашег пријатеља који вам се диви, јер има вештачку интелигенцију. Ал’ шта је с вашим страначким саборцем чија интелигенција није упитна, јер је природна? Неприродна је реченица коју је недавно изговорио, а која је и његов и ваш „успех“: Сва деца до осамнаесте године припадају држави… Да ли сте свесни ви и да ли је свестан он – шта је рекао? И на чију, или коју децу је мислио? На ону коју газите по улици и тротоарима?
Ваш највећи успех био би да сте тада јавно устали и осудили ову изјаву. Јер – боли свако слово те реченице. Да! Постојала је држава у којој су деца била њено власништво. Али, та земља није ни де факто нити де јуре – Србија, већ Трећи рајх. Да ли је то наш пут?
И шта је следеће?
Да опет неког згазите?
Биљана Вилимон (Извор: Радар.рс)
