Са све већом концентрацијом медија на Косову и у региону у рукама великих бизнисмена, новинари кажу да је цензура у служби заштите интереса власника постала „пракса“.

Директори Кљан Косова, једне од највећих медијских кућа на Косову, имају једноставан приступ причама које се тичу њихових имућних власника – игноришу их.

„Није нам било дозвољено да извештавамо о стварима које би могле да нашкоде интересима или имиџу послова власника“, објаснио је дугогодишњи новинар Кљан Косова.

Ова стратегија нашла се под лупом 2024. године, након што су Сједињене Америчке Државе увеле ембарго на Цомодита Хоме, фабрику душека у власништву браће Деволи (Деволли), због навода о непоштеном одређивању цена.

„Нисмо извештавали о разлозима ембарга“, рекао је новинар који је, као и већина колега који су говорили за Еурацтив, желео да остане анониман из страха од последица.

„Касније су се објављивали само прилози о томе зашто влада не штити предузећа“, додао је новинар.

На југоистоку Европе, слобода медија је све више под притиском, а посебно на Косову – малој, већински албанској земљи која се одвојила од Србије 2008. године.

Проблеми кроз које Косово пролази су изненађујући, посебно с обзиром на то да се оно често описује као лабораторија за изградњу нације у европском контексту. И Сједињене Државе и Европска унија уложиле су милијарде у земљу од краја рата за независност од Србије пре више од двадесет пет година, и настављају да имају велики утицај на косовску политику и цивилно друштво.

Ипак, дани када је Косово важило за наду балканске демократије углавном су прошли – а то се нарочито види у медијском сектору. Земља је пала на 99. место на Индексу слободе медија за 2025. годину – једну од најнижих позиција у Европи. Репортери без граница као разлог наводе растући утицај политички повезаних пословних група и разорно деловање тог утицаја на независност медија.

Иако медијска сцена Косова на папиру изгледа плуралистички, новинари иза кулиса описују компромитовану стварност – ону у којој је цензура у служби приватних пословних интереса постала „пракса“.

Текст: Коссев.инфо