Као дугогодишњи активиста, прошао сам много – земље, границе, идеологије, људе. Седео сам за столовима са борцима за слободу, теоретичарима завере, аутентичним визионарима и потпуним шарлатанима. Али један сој људи ми је увек био посебно интересантан: припадници и сарадници србијанске службе – та чудна каста домаћих мудраца, носилаца тајни, преписивача извештаја и аутора најневероватнијих, а често и урнебесно смешних прича.
Међу њима, издваја се један лик. Кодно име: Кврга. Али Кврга није само човек – Кврга је метафора. Кврга је систем. Кврга је континуитет. Он је оно што је остало после свих револуција, транзиција, бомбардовања, петооктобарских еуфорија и издајстава. Кврга је преживео 80-те, 90-те, преживеће и све што следи.
Кврга као хуманитарац
Када су стигле паре из иностранства да се помогне народу, Кврга је већ имао фондацију. Када су дошле вакцине, Кврга је већ знао који фрижидер треба да се поквари. Када су дошле обојене револуције, Кврга је већ имао мајице у свим бојама. За сваког “страног плаћеника” Кврга је имао свог “нашег патриоту”. И сви су, наравно, јели из исте мензе.
На папиру – хуманитарац. На терену – стратег. Иза кулиса – кордон.
Кврга као људина
Постоји она народна: “Човек без длаке на језику.” Е па Кврга је човек без трунке стида. Он ће те загрлити док ти намешта аферу. Рећи ће да си брат, док ти пише извештај. Кад му замериш, рећи ће да “само ради свој посао”. А кад се ствар открије – слегнуће раменима: “Ниси ти први.”
Али нико не може да оспори – Кврга је људина. На свој начин. Он ће први донети помоћ кад гори, али ће први упалити ако треба да гори. Помаже деци, али бира која. Љубазан је према женама, док год су под контролом. Воли земљу, али воли и рачуне у иностранству. Прави православац – нарочито кад су камере упаљене.
Фабрика лажних величина
Кврга није створио само планове, фондове и извештаје — створио је људе. Или барем њихове верзије.
Писце без иједне написане странице.
Духовнике без духовности.
Професоре без студената.
Академике без дела.
И сви они данас седе по саветима, комисијама, трибунама. Имају награде за животно дело, а да живот нису ни погледали у очи. Пишу књиге које нико није прочитао, јер их нико није ни написао – осим Квргиних полазника из курса за преписивање. На насловницама – позе праведника. У стварности – језива тишина кад нестане струје и камера.
То је Квргин опус. Где год погледаш, видиш маску. Лик који не постоји, али је институционално признат.
Кврга не воли хаос – он га ствара контролисано. Ако нема ауторитета, он га измисли. Ако нема интелектуалаца, направи их од папира и печата. И сви они имају једну обавезу: да трају, да замагле, да уморе.
Како је победио обојену револуцију?
Једноставно – није је ни покушао зауставити. Пустио је да уђе, да се умори, да се разбије о зидове апатије и бирократије. Онда ју је инфилтрирао, инфилтрирао још једном, а онда спонзорисао пар патриотских протеста да створи контра-наратив. И на крају, наравно, прогласио победу.
Јер обојена револуција тражи јасноћу, визију, енергију. Кврга нуди маглу, симулацију, умор. И у том заморном сивилу – он побеђује. Увек.
Кврга данас
Кврга је данас старији. Слабији. Није више моћан као некад, али је и даље ту. Можда и рањивији него икад, али и даље стоји. Јер Кврга није човек. Кврга је рефлекс. Систем који се сам храни, који је одавно изгубио сврху, али и даље зна како да преживи.
Ко мисли да ће Кврга сам себе срушити, тај не разуме природу Кврге. Он није створен да умре. Он је створен да се прерушава, прилагођава и – када треба – прави да је твој савезник.
И крај?
Не, Кврга не умире. Кврга се архивира, трансформише, претвара у саветника, у донатора, у добротвора. Он улази у све системе – и леве и десне, и верске и секуларне. Он увек нађе своју столицу. Јер Кврга не тражи власт – он је власт. Не тражи истину – он је замењује.
Зато, кад следећи пут видиш неког “стручњака” који не зна да говори, неког “писца” који не зна да чита, неког “борца” који никад није изгубио ништа осим туђе слободе – погледај пажљиво.
Можда је то само још један плод Квргиног засада.
Јер Кврга није прошлост.
Кврга је увек ту.
Само промени јакну.
Ђакон Бојан Јовановић
