“Пројекат од милијарду евра: Шта се дешава са новим стадионом у Србији?” То је наслов којим Спортс рендер најављује анализу изградње Националног стадиона у Београду.

Ми знамо шта се дешава, бавимо се тиме дуже од деценије од када нам је први пут објашњено да нам је Национални стадион преко потребан.

Радови су најављивани, одлагани, цена је расла, а када су радови коначно почели – касне готово шест месеци.

А шта каже Спортс рендер?

Кажу да је овај пројекат дочекан са ентизијазмом (мада нисмо сигурни ко им је то тако представио, али ваљда људи наивно верују да се сви радују изградњи великог стадиона).

И већ на почетку поентирају: више од три године од почетка радова, многи га већ називају „спомеником остављеним у рупи“ – стадион који је обећавао славу сада нуди само огромне трошкове и разочаравајући напредак.

Уз стандардно подсећање о капацитету будућег стадиона, пренетим илузијама да ће се на њему играти финале Лиге шампиона, сајт специјализован за приче о стадионима долази до трошковника.

„Изворно, српске власти најавиле су да ће изградња стадиона коштати око 250 милиона евра. Али, према скорашњим медијским истраживањима и јавно доступним документима, цена је увелико прешла 400 милиона евра, а завршено је само десет посто пројекта. У земљи у којој се становништво свакодневно суочава са економским изазовима, тако велика инвестиција за стадион за који се и даље не зна да ли ће бити завршен довела је до беса и скептицизма“, наводи овај портал.

Зашто се радови “развлаче”

„Радови су почели крајем 2023, али до средине 2025. напредак је разочаравајући. Према званичним извештајима, само делови конструкције су изграђени, док великим делом све идаље личи на градилиште.

За то је неколико разлога:

Честе промене пројекта и нови архитектонски захтеви довели су до пробијања рокова. Ту су и промене са тендерима и извршицима радова, укључујући кашњења у плаћању и недостатак радне снаге. Уз све то и неочекивани трошкови пратеће инфраструктуре икључујући и приступне саобраћајнице, далеководе и прикључке струје који нису били урачунати у првобитни буџет“, наводи се.

Симбол пропаганде или улагање у будућност

Спортс рендер даље наводи да су бројне оцене да је изградња стадиона „покушај власти да изгради симбол националног поноса, али да то у пракси постаје споменик лошем вођењу државе и претераном трошењу новца“.

Подсећа овај портал даље да су критике бројне и гласне, да већи број њих указује на погрешан одабир приоритета.

Додаје се и да срспке власти истичу да ће стадион бити завршен до краја 2026. године, али да бројни експерти из грађевинске струке као реалан рок наводе 2028. или касије.

„У међувремену, нема терена, трибине су само скелет од бетона, а околиш око стадиона није ни почео да поприма неки облик. Нови стадион ће без сумње бити сјајан додатак регионалној спортској инфраструктуру, али сада је само прича о земљи која не може да спроведе у дело амбициозан пројекат.

За сада, то је више арена дебате него спортска арена – дебате о националним приоритетима, о трошењу државног новца и о томе шта би једна мала могла и требало да гради на име националног поноса“.

Маја Тодић (Извор: Спорт клуб)