Слово о слободи 
Синдикати радника у просвети и то репрезентативни, 14. јануара су донели одлуку о мораторијуму на „штрајкачке активности“. Толико су се исцрпели штрајкачким активностима у последње 3 недеље да више не могу да издрже. Кажу, бавиће се штрајкачким активностима све време распуста, па ће бити у штрајку до 20. јануара 2025. и тад кад треба да почне друго полугодиште, таман тад ће да престану са штрајком. Отприлике тада негде ће да се уморе од распуста. Читаве 4 недеље зимског распуста оволике штрајкачке активности, ова земља до сада није видела. У ствари, штрајкачке активности радника у просвети су невиђене.
Подсећају васколику српску јавност да су они, као репрезентативни синдикати подржали (и то једногласно) захтеве студената у борби за праведније друштво.
Толико је та борба била успешна да су репрезентативни синдикати радника у просвети успели (кажу једва, али су успели) да издејствују нешто што се до сада није десило никада и никоме – добили су ДИНАМИЧКО ОБЕЋАНЈЕ.
То је једна посебна врста обећање које има своју динамику. И то не неку обичну динамику, већ једну озбиљну, широку и детаљни динамику, тако да су репрезентативни синдикати радника у просвети себи морали да дају у задатак чак и обавезу да прате такво динамичко обећање, то јест да се баве посебном хибридном радњом – „континуирано праћење реализације наведених активности које ће Влада Србије и Министарство просвете спроводити по најављеној динамици у циљу побољшања материјалног положаја и бољих услова рада на свим нивоима образовања“. Тачка.
Пратиће динамику обећања, а посебно ће да прате (тако кажу у саопштењу за јавност) динамику обећања „за високо образовање и студентски стандард“.
Сад, васколикој српској јавности није најјасније да ли су то репрезентативни синдикати радника у просвети преговарали и о студентском стандарду и да ли су о томе обавестили своје млађе колеге студенте? А да ли ће радници у просвети да прате динамику испуњења студентских захтева? Или их ти захтеви више не занимају – просто, нема их у динамичком обећању.
Шта се то десило са једногласном подршком борби за праведније друштво? Праведније друштво је репрезентативне синдикате радника у просвети занимало до 23.12.2024. Из овог садашњег угла гледања сувише им је та борба деловала некако статично, па се не уклапа у динамички план. Одабрали су напредније ставове, односно Синдикалне Напредне Ставове.
Након проглашења продуженог зимског распуста од стране Владе Србије, синдикати нису имали времена да се баве студентима, морали су да преговарају. Толико им преговори са Владом Србије добро иду да су јавност обавестили да ће да наставе те исте преговоре и кад заврше преговоре, па и после Светог Јована. Уосталом преговараће кад год нађу времена. Разумљиво је њихово становиште – преговори су им успешни и наравно да треба да се држе онога што им добро иде.
Изгледа да репрезентативним синдикатима радника у просвети није било битно како студентима иде. Студенте су поменули у саопштењу онако узгред, да их потапшу по рамену, као да су им махнули из воза марамицом док композиција пролази кроз станицу на Прокопу. Репрезентативни синдикати радника у просвети одоше у бољи материјални положај и на свом динамичком путу према ЕУ стандардима, а не знам да ли знају да пруга пролази и кроз Нови Сад? Хоће ли и коме ће да махну марамицом из воза док буду пролазили кроз железничку станицу у Новом Саду?
Оно што нису поменули у свом саопштењу за јавност нису морали ни да напишу. То већ свако зна. И репрезентативни синдикати, и они који нису репрезентативни, и Влада Србије, и Министарство просвете, и грађани, и студенти, и професори, сви знају: не би синдикати добили ово динамичко обећање да није студентског протеста. Користећи талас студентске побуне, успели су да избоксују фишек семенки које ће да грицкају гледајући из фотеље борбу „за праведније друштво“.
Не би било ничега од синдикалне борбе за материјални положај, па не би било ни њиховог саопштења за јавност у коме се хвале како имају успешне преговоре о динамичком плану. И таман када су се десили инциденти на Правном факултету, па је и седморо студената завршило у Ургентном центру, јер су се неки билмези осилили да дођу испред факултета и туку студенте и урлају „ми смо за Вучића, нико нам ништа не може“ – одлучили су да ништа не може помрачити ни сјајне резултате синдикалних успешних преговора.
Е моји представници репрезентативних синдиката – лако је туђим индексом глогиње млатити.
Толика немање осећаја и солидарности за како сами кажу „студентску борбу за праведније друштво“ је тако динамички невероватно. Али има и нечег епски саможивог у свему томе. Митског. Подсећа на мит о Вуку Бранковићу. Мало је фалило, тако ми се чини, да и саопштење за јавност буде у десетерцу:
„Подбунила се студентска раја,
У зло доба кад му време није.
Траже правду, не је.у господара
Поче штрајк и нас просветара.
Отуд иду Турци рука крвавијех,
Иду к нама и носе нам дарове.
А што ли ћемо, а са киме ћемо?
Гледе Турци, гледимо и ми.
Шта ли нас је ово запануло?
Динамику је боље да пратимо“
А са друге стране студенти не одустају. Захтевају. Траже праведније друштво, али не само за себе, него за све па и за репрезентативне синдикате радника у просвети.
Студенти свој студентски стандард нису ставили у свој динамички план – то је урадио неко други.
П.С.
Вучић се јавно хвалио Муратом како је већи војсковођа и јунак од свих српских јунака.
Покосовски динамички циклус. XXИ век.
Миодраг Гавриловић
