Јустиција, и слепа и глува

Три месеца у притвору провела је тинејџерка, млађи малолетник, која је у саобраћајној незгоди убила мотоциклисту, пар година старијег од ње. Истрага је показала да је возила без исправа, претицала преко пуне линије, возила пребрзо, пре тога користила кокаин, а у аутомобилу је пронађена и марихуана. Убиство из нехата, насилничка вожња, злоупотреба законом забрањених психоактивних супстанци-изаберите само дело због којег дотична не би смела да угледа светло дана у овој календарској години. Бивши министар унутрашњих послова, садашњи потпредседник владе Александар Вулин свечано је обећао да ће се робијати чак и за грам марихуане и док је он на власти неће бити легализације „лаких дрога“. Његов претходник је покренуо акцију која је касније законски кодификована, да тек стасали возачи не смеју возити возила веће кубикаже (дотична је возила ауди А4). У критичном периоду погинуо је двоцифрен број мотоциклиста непажњом других, а у саобраћајним несрећама Срби гину више него у ратним годинама. 

И док се политички противници шаљу у тамнице због гуркања са полицијом, док се активисти пребијају и затварају на неограничени временски рок, док се студенти везују и туку од стране полиције у цивилу, надрогиране убице за воланом се пуштају да се бране са слободе, јер је њихова слобода значајнија за друштво од слободе оних који се труде да ослободе управо то друштво.

Пре годину и нешто дана у амбуланту ми је ушла патрола интервентне и саобраћајне полиције. На тренутак сам помислио да је и на мене „дошао ред“, али преварио сам се, дошли су да поделе своју муку са мном. Прича има следећи почетак. Лица од раније позната органима гоњења ноћ пре тога су украла аутомобил и под дејством алкохола и наркотика кретала се суманутом брзином кроз центар града. Патрола је покушала да их заустави , али безуспешно јер су се лопови преко тротоара извукли из заседе и упутили у правцу суседне општине. Не знам колико уверљиво делује податак да та општина у том тренутку није имала полицајце који би изашли на терен и помогли колегама из Сомбора, те се потера наставила и у супротном смеру. Поново је уследила јурњава по граду, да би вешти крадљивци избегли све препреке и  упутили се магистралним путем ка Новом Саду. Неких четрдесетак километара од Сомбора успели су да их сустигну и онемогуће да даље беже тако што су вештим маневром приморали изгреднике да успоре и слете у плитки канал поред пута задобивши топ приликом лакше телесне повреде. Лица су лишена слободе и позван је дежурни тужилац који је после службене провере и узимања изјаве одлучује до починиоце пусти на слободу. Сутрадан, они су украли друго возила, са њим се „послужили“ и на крају запалили.

Мој први „блиски сусрет треће врсте“ са српским правосуђем био је пре десет година када су напредњаци преузели власт у општини у којој сам био председник ОО ДС-а. Просторије које смо добили на коришћење на десет година биле су испред зграде општинске управе, веома видљиве, веома атрактивне. Наравно, напредњаци су се као лешинари окомили на исте и без обзира на уговор, без обзира на то што објекат није био у власништву општине, без обзира на то што нам нису правовремено обезбедили замену просторија на које смо имали право као странка са парламентарним статусом, случај је дошао до Основног, а касније и до Апелационог суда. Основни суд је донео пресуду у нашу корист, али је Апелациони суд у својој пресуди наложио суду и дао јасно упутство како се пресуда може преиначити и задовољити страну у спору која је већ тада контролисала најважније полуге власти. Почело је са отимањем просторија, завршило се са отимањем државе.

Безобразно велики број случајева који показују не само корупцију, већ расуло нашег правосудног система доводе грађане до осећаја паралишуће беспомоћности или рушилачког гнева. 

Једни нас убеђују да правосуђе треба да процесуира одговорне за пад надстрешнице у Новом Саду. Други су правду после изборне крађе у Нишу тражили такође од „институција које морају да раде свој посао“. Трећи се надају да ће тужилаштво најзад прорадити и „ухапсити“ одговорне. 

Како поверовати у наведене илузије када систем константно штити криминалце, када привилегује насилнике, када ради у интересу узурпатора?

Овај систем се не може поправити изнутра. Он нема моћ аутокорекције. Неће се будити ни тужиоци, ни полицајци, ни инспектори, ни судије… Неће се будити, они ће се спашавати. А спас ће тражити од народног беса. Они реагују само на притисак, јер их притисак народа ослобађа притиска власти.

Без те друштвене силе имаћемо уместо поделе власти-јединство власти. Кадија те неће само тужити и судити, кадија ћете тући, везивати, малтретирати, медијски демонизовати и одређивати како, где и колико дуго да живиш. Када развластимо врховног кадију, онда ће и убице за воланом бити у затвору и сви остали којима није место на слободи. До тада они су слободни због наше неслободе.

Др Александар Дикић