„Ја се топло надам да ће се ујединити сви просветни радници. Моја је огромна жеља да сЕ то деси. Јер ако се то деси за ово друштво има наде, чак брже него што би се човек иначе надао. Дакле, ако би се наставници из основних, средњих школа, придружили студентима, а ми видимо сада универзитетски наставници, цео Филозофски факултет је уз студенте, добар део Филолошког је уз студенте, највећи део наставника са ПМФ групе факултета су уз студенте, дакле нас има. То је памет ове земље. Није памет у несрећној Влади. Па тамо имате свакакве несрећнике. То је зло и наопако. Што се каже од зла оца и горе мајке“, изјавио је у „Утиску недеље“ Јово Бакић, социолог, политички активиста и ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
И онда одговорио на питање ко чини ову власт пуних 12 година.
„Или да се послужим њиховим речником: Жути олош. Ко је жути олош? Синиша Мали, Горан Весић, Јелена Триван, Кена који држи транспарент против жутог олоша. Кена до јуче био… Је л то жути олош? А да, ту је и радикалски шљам. Шта је то, жути олош и радикалски шљам заједно чине напредњачки режим. То је то“.
„И сада ми треба да падамо на те пароле о жутом олошу. А жути олош заједно са радикалским шљамом влада преко 12 година. Па дали смо ми нормални?“
О Александру Вучићу, Бакић каже следеће:
„Ви имате једног непоменика који, наравно, уопште не води рачуна о етичким нормама. А богами ни о правним. Како зине, тако слаже, како зине, тако прекрши Устав. Он је завршио правни факултет. И бави се политиком. Шта вам то говори? Или свима нама. То нам говори да смо у озбиљном проблему. И да тај проблем неће бити лако решен. Дакле, један човек који је најмоћнији у овој земљи даје себи за право да ову реч неиздрж његови ботови тумаче у сексуалном смислу. Знате ли колико је то јадно? Дакле извадите из контекста једну реч јер је неиздржив овде егзистенцијалне природе, неиздржив је овде такав да сви ми хоћемо да вриштимо од бола за оних 15 људи који су страдали у Новом Саду“.
„У овој земљи се ништа променити неће без притиска јавности. Без притиска јавности ни један једини функционер не би био приведен. Све то је релативизовано. То се десило, као ето „несреће се збивају“. Па да несреће се збивају, али се одговорни увек сами јаве, осећају одговорност, па макар да субјективно нису криви. Они се налазе на положају који носи одговорност, и кажу „подносим оставку, страшно ми је тешко“. Код нас Горан Весић каже да не осећа ни трунку одговорности. Он је поднео оставку јер му је то рекао шеф, да треба да уради из политичких разлога, да би своје бираће убедио да је то – то. А онда овај као крене штрајк глађу, тамо пије чај са шећером, што у штрајку глађу не треба да ради, и после дан-два ето њега на слободи, и ови га ослободе. То говори да овде људи, као што је Весић рекао, немају ни трунку одговорности. Е зато то нас све наводи да вриштимо и да им кажемо не може тако, неће моћи, можда сте досад могли, наопако је што сте могли, али више неће моћи“, додао је Бакић који каже да се одрекао навијања за Црвену звезду, јер тај „фудбалски клуб води мафија“.
