Лако је сада причати, коментарисати, “бити паметан” у земљи Србији, у земљи где сви све знају. Толико је тога речено, после умних колумни, после бриљантних анализа, доживели смо и видели још један Бој, али не на Косову, већ усред Београда, дичног нам престоног града.

Све је било јасно, и све стране ушанчене. Београд, као и Србија је окупирана територија једног председника, кога називају Педер султан. Окупирао је Пионирски парк (какав плен), и сву територију около његовог двора на Андрићевом венцу, око републичког парламента, и цео тај потез из Булевара ка Теразијама. То је забрањени град, са шаторима из доба Мурата, где његова војска нашега султана за сто еврића дежура, и учи. Значи студира уз рад, дивота. Сере и пиша у парку, а запишава све около. Ту нико не сме, ни птица да прође, а камоли градски превоз, са Вождовца и других општина београдских. Људи се месецима малтретирају и ћуте.

На тој страни су поред ових студената – ћација, и приватна полиција са приватном жандармеријом и интервентном, која брани овај Ћациленд, али и све председникове људе и њега лично.

А има их много, од Њега, последњег европског диктатора, кога лицемерна Европа подржава (због литијума), “братска” Русија такође, иако добија пацке због честих испорука лаког наоружања Украјини, Америка због бившег Генералштаба и касарне у центру. Кина због честог и енормног задуживања. Курти због предаје Косова итд. итд.

Предмет одбране су и силни тајкуни који суфинансирају његове мегаломанске пројекте, на челу са Мирославом Мишковићем, једним од најбогатијих људи који је стекао своју империју када се крваво распадала бивша српска творевина, а учврстио за време АВ тираније, који је и бивао ухапшен од свога садашњег пословног пријатеља, договориће о подели његовог обештећења. Народ онако све плаћа, а овог тајкуна његови упослени ионако ословљавају са председниче.
На тој страни су и сви председници општина са својим кадром, директори јавних предузећа. Милион агенција, сва министарства, више од милион корисника, плус медији и таблоиди, као и део лојалних и верних пензионера, и корисника материјалног обезбеђења. Ови последњи су за нека истраживања, али о томе други пут.

Силна војска АВ

На другој страни овога Видовдана лета Господњег 2025.нашли су се голи и боси студенти, који већ седам месеци бојкотују наставу на својим факултетима, жртвују своје каријере и животе, захтевају да надлежни утврде које крив за пад надстрешнице у Новом Саду, и убиство 17 невиних људи.

Никада бољу, храбрију и паметнију генерацију, чини се Србија није имала. Кроз силне акције, кроз походе Европом и Србијом успели су да охрабре народ да овој тиранији каже не, и доста. Премлаћивани, хапшени и малтретирани, они су све издржали, да на два велика скупа окупе близу пола милиона људи у Београду. Они су етикетирани они су за тиранију и таблоиде тиранске усташе и блокадери.

Али младост је младост, живот и Србија су њихови. Иако, некада нису у праву, иако неискуство са хоботницама може скупо да их кошта. Проблем је и слаба и нејединствена опозиција коју ОЗНА разбија, милион је проблема, Вучић изборе неће да распише. За овај митинг, сам је признао, убацио је своје људе да нападну полицију и изазову крвопролиће како би демонстрирао оно што једино зна – неред и крв. За то му је помогла одлично опремљена зликовачка приватна полиција. Све је договорено, и млади, неискусни студенти добили су батине намамљени. Када тучете туђе дете мислите о томе да то може бити ваше дете. И немојте, али питбулови би и пуцали у месо за спонзора свих својих материјалних вредности.

А код Храма Светог Саве звонила су звона, милодушно и убојито. Шта ли је радио Порфирије, духовни ћаци АВ и његове Србије?

Синиша Стојчић, Београд