Заменик вд директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић постигао је ове недеље споразум о признању кривице са косовским специјалним тужилаштвом. Ову информацију потврдило је само тужилаштво у Приштини, као и његов адвокат.

Истовремено, против званичника српске владе је подигнута оптужница, која је у међувремену, заједно са споразумом о признању кривице достављена Основном суду у Приштини.

У питању је кривично дело „подстицање раздора и нетрпељивости“, које је српска страна претходно негирала.

То што је државни чиновник потписивањем споразума са косовским тужилаштвом прихватио кривицу, има већ последице, сматра директор Форума за етничке односе Душан Јањић.

Једна од њих је и тзв. позитивна, сматра овај познавалац косовског питања.

„Јер ће то помоћи отрежњењу дела јавности – српске заједнице на Косову и у Србији о нивоу и интегритету људи који су државни чиновници и званичници. То је одавно већ јако низак ниво“, каже.

Поред њиховог интегритета и професионалних капацитета, Јањић указује и на проблем недовољног познавања политике која се заступа.

Као други проблем – Јањић сагледава даље последице – је управо то што је сам поступак потписивања споразума о признању кривице државног чиновника из Београда са косовским органима, у колизији са актуелним наративом власти.

Како примећује, још од 2016, када је Ана Брнабић била премијерка Србије, уведен је „новоговор“ српских званичника када је у питању Косово, који „не одговара реалности на терену“.

Осим што не признаје Косово, „нови стандард“ српских власти подразумева да је на Косову „такозвана полиција“, „такозвани суд“, „такозвана држава Косово“, а сада је њен чиновник склопио споразум, и то о признању кривице управо са инстанцом коју таква власт не признаје.

„У уређеној држави, ухапшени државни чиновник, ако не може већ да изврши консултације, сигурно би морао да зна шта је званична политика актуелне власти у Србији око тога“, додаје, уз оцену да се ради о „озбиљном ударцу за власт“.

„Тако да на случају овом, власт би требало да научи да укине ту уредбу о новоговору и да пусти људе да говоре онако како виде, а да своје чиновнике – око идеолошких, пропагандних мантри боље да обуче“, поручује.

Истовремено, Јањић поставља питање познавања Резолуције СБ УН 1244, на коју се Београд иначе позива.

„Када државни званичник дође на неку територију, претпоставља се да он тај уговор познаје. У том међународном уговору постоји одредба где се ОВК третира као герила коју треба демилитаризовати а не као терористичка организација. Дефиниција терористичке организације је из новоговора владе Србије из 2016, и овде је форсирана – у борби за опстанак на власти владајуће структуре као доказа да се врши тероризам, геноцид, итд. над Србима. То је политичка мотивација. Међународно јавно право то каже другачије. То наравно не значи да УЧК није вршила злочине“, објашњава Јањић.