Председник Ћациленда, Александар Вучић, обећао је да ће 28. марта организовати највећи протестни скуп у историји Србије, али пошто у Београду не постоји тако мала сала која би примила све те плаћене Ћације, одустао је без објашњења. Вучићеви људи не могу више да изнесу своје страначке штандове без огромног присуства полиције.
Припаднике Жандармерије сад зову Штандармерија. Полиција их брани од гнева народа који хоће јавно да их нахрани јајима и другим средствима и да им се на тај начин захвали за све што су учинили. Све је више места где им на народним зборовима људи не гарантују безбедност, отворено им прочујући да су непожељни и да представљају бруку и срамоту за свој народ и средину одакле су потекли.

А готово јуче, Вучић је поручивао да ће он заједно са Кобрама за неколико секунди разбуцати окупљене студенте. У свим местима где су били власт, а владали су целом Србијом, напредњаци су до скора суверено забрањивали свако окупљање, било какву трибину која би критички говорила о власти, затварали сале, спречавали да говоре појединци који им нису били по партијској и личној вољи… А сада се све окренуло. Сад они не могу више нигде да гостују или бораве уз сву подршку полиције која их тренутно обезбеђује. Проблем им је што знају да нема довољно полиције да их све покрије и што је страх у њиховим очима све већи. Вучић није смео да дође у Ниш док су његове страначке колеге јурили по улицама. Храбро је претио из лобија хотела надомак Ниша, али у град није смео ни да провири. У Лесковцу се крио у позоришту од гневних грађана који су му викали “Иди лечи се”.
Они који су се Вучића и екипе бојали и у страху све време повлачили, сад их храбро јуре по улицама, гађају јајима, шутирају у стражњице навикнуте на страначке фотеље. Да апсурд буде већи у томе предњаче жене. У паничном страху шта га је готово преко ноћи снашло Вучић се прогласио за Ћација, ваљда верујући да ће га спасити студент друге године медицине и булумента скупљена с коца и конопца коју је претходно добро подмазао парама отетим од народа.

Нема спаса од суда народа. Вучић ту лекцију никако да савлада. Кад ти неко каже и докаже да ниси надлежан природно је да ту поруку схватиш, повучеш се, сачекаш пресуду, евентуално претходно тражећи милост од сопственог народа који си издао. На овогодишњем сајму обећао је да ће бити представљени летећи аутомобили који ће се користити на организованој пљачки званој Експо. Ништа ни од тога. Једино што за сада сигурно лети су јаја усмерена на Ћације и све оне који покушавају да ушићаре још који евро на подршци Вучићу по цену јавног понижења.
Захваљујући својој бахатости, пљачки народне и државне имовине ниједан Ћаци, обичан напредњак илити лојалиста више није сигуран шта ће га снаћи на улици и у свакодневном животу који за њих као привилеговану касту до јуче није ни постојао. Народ их својим звиждуцима и гласним негодовањем подсећа шта су и ко су и колико су суштински небитни. Количина талога који је управљао Србијом је застрашујућа. Потребне ће бити године да се ово друштво и држава очисте од таквих. Што пре почнемо брже ће се завршити.
Из преплашеног председника Ћациленда свакодневно исијава зло и правац који је одабрао је озбиљна потенцијална опасност за све грађане Србије. Иако је жарко желео да изазове крвопролиће на улицама Београда 15. марта, у томе на сву срећу није успео. Ни ваздушни топ за који упорно тврди како није употребљен му није помогао. Неће му помоћи ни какав год болесни план да има у глави. Сад прети некаквим сабором од 11. до 13. априла где ће окупити све плаћенике које има укључујући ваљда и мигранте враћене из Европе.
Покрет за Ћације и Ћирице који већ годинама безуспешно прави, такође му неће помоћи да сачува власт, а то је једино што га у животу занима. Ни фактор време више не ради за њега. Моћ је изгубио. Моћ разума никад није ни поседовао. Остала је само гола власт коју осим њега и нешто мало плаћених Ћација нико више и не жели да брани. Сви гледају како да утекну и сачувају главу и стражњице што од јаја, што од затвора.

Бујица Јадра је показала шта природа може и колико би рудник литијума представљао еколошку катастрофу за целу Србију. Ништа мању од даљег останка Вучића на власти. Бујица народа на улицама Србије има историјску шансу да нас ослободи од зла које је заробило и уништило државу.
Судбина Вучића одавно више није политичко, већ пре свега еколошко и здравствено питање. И у складу са тим време је да почнемо да се понашамо. Јадар и народ су показали пут. Сада од нас све зависи.
Срђан Шкоро