Београд, 7. март 2025. године – прексиноћ, док сам снимао “студенте” како подижу шаторе испред председништва, пришао ми је један човек и питао за кога фотографишем. На то глупо питање раније сам увек одговарао “За себе”, али поучен једним искуством када сам после таквог одговора претучен од групе радикала и социјалиста, овог пута сам одговорио “За историју”. Јер, ово је ипак био догађај “за историју”.
Изгледа да га мој одговор није сасвим задовољио, па је поставио и додатно питање – како се зовем. То ми се баш није нешто нарочито допало, па сам кратко одговорио да ми је име Фото-репортер. Онда је он рекао: “Ја сам Новак Ђоковић, а Ви сте?” Поновио сам: Фото-репортер.
Тада ме је замолио да га фотографишем, што сам одбио рекавши да те вечери не снимам портрете већ само људе који нешто раде. На крају, видевши да никако не може да сазна ко сам, упитао ме је да ли његов пријатељ може да сними мене с њим. Наравно, какав бих ја био фотограф кад не бих другом “колеги” дозволио да ме фотографише. И после тог снимања наш разговор се завршио.
Синоћ сам прошетао по Пионирском парку и приметио мог саговорника са мегафоном. Сазнао сам да то ипак није био Новак Ђоковић.
Драгољуб Замуровић, фотограф
