Напади на тзв. студентску листу не престају. Нуде се различити модалитети представљања те листе од делимичног до потпуног, да студенти укључе постојећу превасходно парламентарну опозицију у њу, да се убудуће координишу све акције са опозицијом као припрема за изборе… А избора нема. Бар за сада. Већина опозиције их ни не тражи, а власт од избора бежи знајући да им је то судњи дан.

Како онда. Да ли је ико икада пре расписивања избора, па чак и кад су расписани, откривао имена са листе све до законског рока за предају. Наравно није никада. Зашто се сада тражи да буде другачије. Јасно је коме смета појаве студентске листе, а још више имена која ће се евентуално ту наћи. Као да се захтева још једна прилика за различиту пљувачину саме листе заједно са људима који би званично били део ње. Овако се све то ионако ради само без потврде да су ти људи заиста на листи и као да је јавност већ почела да се изјашњава о свима само на основу гласина или нагађања које стварају назови медији и бројни страначки ботови власти и опозиције.

Студенти су рекли да неће објављивати имена. Такође, су у свом захтеву за ванредне парламентарне изборе позвали све опозиционо оријентисане партије да их подрже у томе и стану иза њихове листе. Осим ДС и Крени промени, нико то није макар званично учинио. Напротив. Студентска листа је за многе опозиционаре постала предмет напада, конкуренција која се на различите начине мора уклонити или преко доступних медија и друштвених мрежа максимално дискредитовати. Све у циљу да поменута опозиција и њихови назови лидери уграбе неко парче изборног колача за који верују да им припада. А знамо резултате. Чак и добијене битке су сваки пут изгубили.

Као да никог не занима на чијој је страни народ, ко заправо може да сруши Вучића на изборима, а то према свим релевантним истраживањима може једино студентска листа. И нико други у овом тренутку. Све друге комбинације су унапред осуђене на пропаст. Почев од оне да делови опозиционих странака постану део студентске листе. Онај ко хоће да победи на изборима одлично зна да се тако не може победити.

Стога чуде бројни притисци на ту тему, па се стиче утисак да осим власти постоје и други политички актери који имају за циљ да сваку могућност за победу студентске листе сведу на немогућу мисију.

ФОТО: Фонет

Чини се да не желе да схвате у каквој се ситуацији налази Србија и народ који живи на овим просторима. И да је победа студентске листе на изборима последња прилика да се заустави даље пропадање државе и нације, да се обустави пљачка и корупција, да једноставно почнемо коначно да живимо нормално, осећајући се као људи, а не понижени робови једне бахате и издајничке власти.

У супротном имаћемо Радоичића са наоружаним бандитима на сваком кораку. Оно што су радили по Косјерићу је само показна вежба за оно што ће сигурно уследити уколико се не узмемо у памет, извршимо неопходан притисак да до избора дође и подржимо без резерве студентску листу. Ко то не разуме, очигледно не схвата ништа, а најмање какве ће последице бити уколико под хитно не дође до смене режима. Ту нема простора, ни места за ситносопственичке игре представника опозиционих странака који осим личног интереса не виде ништа друго. Доста је било себичлука, комплекса и суманутих сујета. Велику смо цену платили и још плаћамо за то.

Срђан Шкоро

Прилику коју имамо за смену власти не смемо олако испустити, јер оно што су покренули студенти, а народ прихватио неће имати репризу. Поготову што се Вучићева власт у паничном страху од избора распада на сваком кораку покушавајући да некаквим добро плаћеним контрамитинзима прикаже супротно.

Суд народа нико није избегао, па неће ни ова власт. Потребно је само убрзати тај незаустављиви процес јер смо превише времена непотребно изгубили. Кад ако не сад. Србија, а не мафија.

Избори, па робија!

Срђан Шкоро