У прошлој колумни изнели смо аргументе зашто је Студентска изборна листа боље решење за ванредне парламентарне изборе од било каквих опозиционих страначких комбинација, а сада ћемо да размотримо који све изазови стоје пред једном таквом будућом листом, која има највеће шансе да победи режимску листу на челу са Александром Вучићем.

У светлу потенцијалног режимског покушаја да збрзи ванредне изборе током лета како би свима другима биле отежане предизборне припреме, али и у случају када год да избори буду у наредних годину и по дана – највећи изазов за Студентску изборну листу биће само њено формирање. То се, пре свега, односи на основну изборну регулативу: формирање групе грађана, прикупљање потписа подршке за излазак на изборе и документације за кандидате за народне посланике, делегирање представника у РИК-у, одабир и обука чланова бирачких одбора… Ко није радио овај посао нема представу о како озбиљном и стресном послу се ради, који је ограничен роковима у којима све мора да се заврши на законски прописан начин. То значи да студенти у блокади већ сада треба да формирају Изборни штаб (чак и ако ти избори буду за годину и више дана, а камоли ако су на јесен) и поделе послове око финансија, Правног тима, папирологије и процедуре за оснивање ГГ, скупљање потписа, одабир кандидата за народне посланике и прикупљања њихове потребне документације, припреме “чувара кутија”…

Тај правно-организациони део изборне кампање, који означава све оне предизборне радње које је потребно завршити да би изборна листа била предата и проглашена на време, верујем да је тежи део посла за ове младе људе који су нови у изборном процесу, али су они до сада показали да и те како умеју да се организују. Оно што мислим да ће им ићи много лакше, када се узме у обзир њихова мотивисаност и креативност, то је онај други део изборне кампање који се тиче медија, друштвених мрежа и терена. Ту очекујем њихову апсолутну доминацију у односу на власт, али да би се до тога дошло треба најпре успешно обавити онај први део посла који се никако не сме потценити нити олако схватити. Када дођу до обиласка свих градова и села у Србији, када крене њихово предизборно оглашавање на медијима и социјалним мрежама – ту ће се тек видети колико су генијални.

Поред ова два дела предизборне кампање који се подразумевају, постоји и онај трећи, најмање видљив део од кога може пресудно да зависи коначан изборни резултат. У питању је њихов лични утицај на своје рођаке, комшије и пријатеље који су неутрални или су до сада били блиски актуелној власти. Само они могу извршити један суптилни утицај на све њих својом памећу, лепотом, добротом и свим другим дивним особинама младости које су показали у протеклом периоду. То може преломити многе неодлучне и несигурне бираче да се окрену будућности.

Остају два изазова од којих ће много зависити укупни изборни резултат Студентске листе. На један могу да утичу док на други то не могу. Први се тиче одабира кандидата за народне посланике који ће се наћи на њиховој листи и по којим критеријумима ће то бити урађено. Од највеће је важности да се ту не нађу личности које имају било какве спорне биографије које могу послужити за нападе на режимским медијима, као и да се избегну идеолошки екстремисти који не разумеју значај историјског тренутка и јединства. Такви су проблем јер гурају своје идеолошке агенде које сада нису тема већ се треба концентрисати на заједнички наступ у циљу смене власти и обнове слободе, демократије и правде у Србији, па ће онда бити времена за идеолошке иступе и програмске изборне утакмице. Посебно осетљиво ће бити ко ће се наћи на челу Студентске изборне листе и ко ће од тих неколико водећих личности наступати у медијима. То морају бити људи са посебним осећајем за целину и јединство, који неће гурати никакве личне ставове већ јасно знати шта им је задатак, а то је да говоре у име читаве побуњене Србије против актуелне власти, без обзирања на било какве политичке и друге разлике.

Оно на шта студенти у блокади не могу да утичу јесте како ће се према њиховој изборној листи поставити опозиција. До сада су се једино Демократска странка од парламентарних странака и Српски покрет Двери од оних ван Парламента јасно и гласно изјаснили да неће излазити на ванредне изборе већ ће свим својим ресурсима подржати Студентску листу. Сви други избегавају да се око тога изјасне и очито праве планове за паралелни излазак на изборе што, ако не дође до једне или две велике изборне колоне опозиције, може нанети огромну штету изборном успеху антирежимских снага у Србији. Студенти би требало да на време размисле да ли да се обрате страначкој опозицији и да на своју листу укључе и њихове предлоге, а да за узврат добију сву могућу подршку, или не. Ако опозиција формира једну или две уједињене изборне колоне, онда као што је то био случај у Црној Гори у борби против Ђукановићеве власти пре неколико година требало би направити између свих чврсте међусобне договоре о ненападању и сарадњи, посебно када су у питању чланови бирачких одбора и одбрана изборних резултата.

Завршни изазов који чека Студентску изборну листу и комплетну опозициону јавност у Србији доноси изборна ноћ и потенцијални покушај владајућег режима да покраде изборе када види да губи. Ту се онда мора реаговати и позвати народ на одбрану изборне воље коју један криминализовани и лоповски режим по ко зна који пут покушава да кривотвори. То онда више неће моћи да се реши никаквим правним средствима, нити ће – упркос свим приговорима – надлежне државне институције радити свој посао, већ се изборна воља ваља одбранити на улици где ће владајући режим морати коначно да падне.

Све ово су крупни изазови и за много старије и искусније политичаре и организованије политичке организације, а камоли за младе људе који се први пут суочавају са свим овим. Али, посматрајући српску историју добро знамо да су неке од највећих подвига направили управо млади људи са својих 17/18 година – Растко Немањић, деспот Стефан Лазаревић, Његош, 1300 каплара или војници на редовном одслужењу војног рока на караули Кошаре 1999. године. Дубоко верујем да се и у данашњој Младој Србији налазе њихови достојни настављачи.

Бошко Обрадовић, мастер политиколог