Према најновијем истраживању мешовитог типа портала Нација, на основу узорка од 500 испитаника, на питање „Да ли подржавате рад градоначелника Александра Шапића?“ 67% испитаника одговара негативно, 19% одговара позитивно и 14% је неопредељено.
Истраживање је спроведено на терену, али и онлајн између 22. априла и 2. маја. Маргина грешке износи 3.5%, док је ниво сигурности 90%. Циљана популација овог истраживања су били пунолетни грађани Републике Србије. Када је реч о полној структури, мушкарци представљају 46%, док жене чине 54% узорка. Када говоримо о територијалној распрострањености, 75% испитаника долази из урбане средине, док је 25% испитаника из руралне средине. Када је реч о узрасту, популација између 18-34 године чини 25%, популација између 35-49 године чини 28%, популација између 50-64 године чини 25%, док популација 65+ чини 22% узорка. Када говоримо о образовању, испитаници без образовања чине 1%, испитаници са основним образовањем чине 7%, испитаници са средњим образовањем чине 56%, док испитаници са вишим образовањем чине 36% узорка.
На прво питање „Који од наведених проблема сматрате највећим у граду Београду?“ 37% испитаника одговара недостатак паркинга и гужве у саобраћају, 18% одговара канализациона мрежа и локални путеви, 14% одговара безбедност деце и опремљеност школа, 13% одговара квалитет ваздуха и недостатак зеленила, 10% транспарентност града и општине, док 8% одговара недостатак културних и спортских садржаја. На друго питање „Да ли подржавате студентске протесте?“ 66% испитаника одговара позитивно, 23% одговара негативно и 11% је неопредељено. На треће питање „Да ли подржавате рад градоначелника Александра Шапића?“ 67% испитаника одговара негативно, 19% одговара позитивно и 14% је неопредељено.
На четврто питање „Да се локални избори у Београду одржавају у недељу за кога бисте гласали?“ 60% испитаника одговара за опозиционе странке, 22% одговара за владајуће странке и 18% је неопредељено (Без неопредељених: 71-29%). На пето питање „Да се локални избори у Београду одржавају у недељу за кога би ваше комшије гласале?“ 57% испитаника одговара за опозиционе странке, 19% одговара за владајуће странке и 24% је неопредељено (Без неопредељених: 71-29%.).
Пето питање сматрамо јако важним и верујемо да одговор који смо добили показује да је наш узорак не само репрезентативан, већ и реалан и пре свега непристрасан. Однос између власти и опозиције у четвртом и петом питању остаје идентичан када се одузму неопредељени – 71% за опозицију и 29% за власт. Ово питање су осмислили пре више година амерички истраживачи јавног мњења како би отклонили фактор „стидљивих гласача“, то су гласачи одређених политичких опција који су мање склони да се изјасне о томе кога подржавају и зато се поставља ово питање како би се открила права подршка неке политичке опције за коју се верује да су њени гласачи „стидљиви“ (Пример: Гласачи Доналда Трампа).
На шесто питање „Да се локални избори у Београду одржавају у недељу за кога бисте гласали?“ 36% испитаника одговара за коалицију Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, 21% одговара за покрет Крени-промени, 11% одговара за покрет Љубав вера нада, 8% одговара за коалицију Странке слободе и правде и Србија центар, 7% одговара за коалицију Народни покрет Србије, Ново лице Србије и Еколошки устанак, 6% одговара за коалицију Демократске странке, Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана, 5% одговара за коалицију Нове демократске странке Србије и Покрета обнове Краљевине Србије, 5% одговара за покрет Ми снага народа, док 1% одговара за коалицију Доста је било и Народне странке. Треба имати у виду да је маргина грешке 3.5% и да редослед за партије испод двоцифрене подршке може бити другачији, као и да се коалиција Странке слободе и правде и Србија центар такође могуће налази на двоцифреном проценту заједно са покретима Крени-промени и Љубав вера нада. Однос између власти и опозиције је 64-36%, нешто мања разлика него у претходна два питања (71-29%) продукт је тога што се део људи који се у четвртом питању изјашњава да би на локалним изборима подржао опозиционе странке, незадовољан понудом опција или збуњен великим бројем истих, изјашњава као неопредељен.
На седмо питање „Да се други круг директних избора за градоначелника Београда одржава у недељу за кога од двоје кандидата бисте гласали у другом кругу избора?“ испитаници одговарају на следећи начин: 1.) Александар Шапић (42%) или Милош Јовановић (58%) – број неопредељених 49%; 2.) Александар Шапић (36%) или Саво Манојловић (64%) – број неопредељених 40%; 3.) Александар Шапић (44%) или Никола Јовановић (56%) – број неопредељених 57%; 4.) Александар Шапић (35%) или Немања Шаровић (65%) – број неопредељених 40%; 5.) Александар Шапић (29%) или Дејан Бодирога (71%) – број неопредељених 32%; 6.) Александар Шапић (53%) или Биљана Ђорђевић (47%) – број неопредељених 60%. Видимо да у свим сценаријима побеђују кандидати опозиције изузев у сценарију где је противкандидат Шапићу копредседница Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић.
У том сценарију број неопредељених драстично расте међу опозиционим бирачима чак један део бира да гласа за Александра Шапића. Сценарио који укључује Николу Јовановића директора Центра за локалну самоуправу је мало другачији, иако је број неопредељених и даље висок, он релативно глатко побеђује градоначелника Шапића, а висока неопредељеност је последица углавном ниске препознатљивости, али не нужно и незадовољства са овим кандидатом. Председник Нове демократске странке Србије Милош Јовановић такође побеђује Шапића у директном дуелу нешто убедљивије и уз значајно мањи број неопредељених испитаника. Председник покрета Крени-промени Саво Манојловић са друге стране успева да апсолутно обједини бирачко тело опозиције иза себе, како десне, тако и леве бираче што можемо приметити ако упоредимо његов резултат и кумулативан резултат свих опозиционих покрета и коалиција из шестог питања. Када је реч о председнику покрета Љубав вера нада Немањи Шаровићу, он стоји мало боље од Саве Манојловића, међутим он не обједињује у потпуности бирачко тело опозиције, већ се један део левих бирача изјашњава као неопредељени, док компензацију врши извлачећи одређени број апстинената, али и узимајући један број бирача власти. На самом крају, имамо бившег кошаркаша Дејана Бодирогу који са највећом разликом убедљуво побеђује тренутног градоначелника Београда Александра Шапића. Он успешно око себе обједињује бирачко тело опозције, изводи апстиненте и узима велики број гласача власти.
На осмо питање „Да ли подржавате да се врати директан избор градоначелника Београда и других већих градова у Србији?“ 78% испитаника одговара позитивно, 10% одговара негативно и 12% је неопредељено. На основу налаза нашег истраживања, али и историје гласања наш портал је саставио пројекцију како би, када би се данас одржали локални избори у свих 17 београдских општина, оне гласале. Према нашој процени укупно 11 општина би гласало за опозицију, док би 7 гласало за владајуће странке. С тим да би све централне београдске општине гласале са преко 55% за опозиционе странке, док би тесну победу са преко 50% опозиција остварила још у Лазаревцу. Када је реч о општинама у којима би власт остварила већину од преко 55% то су Гроцка, Сопот, Барајево, Младеновац и Сурчин, док би тесну победу са преко 50% власт остварила још у Обреновцу.
Нација ТВ – Град Београд 2025.
