Европска унија је усвојила 18.пакет санкција Русији због агресије на Украјину. Јавност у Србији већ 3 године је изложена бруталној пропаганди која за циљ има да представи руску неуспешну ратну економију као напредну, развијену и просперитарну. Игра се додатно компликује из разлога што се опште познате пропагандне бесмилице узимају као релевантне чињенице. Па тако имамо апсурдност да се уз помоћ занимљиве статистике руска економија представља као водећа светска економија док је у стварности Русија чини мање од 2% глобалног бруто домаћег производа, а њена економија се рангира као 11. на свету. Манипулација лежи у промоцији рангирања руске економије према паритету куповне моћи (ППП) по глави становника коју ћемо у овом тексту детаљно раскринкати прегледом релеватних података. Рангирање према паритету куповне моћи представља показатељ попут оног „више лошије музике, а за мање новца“.

Русија је највец́а земља на свету по ресурсима, али просечан становник живи на нивоу најсиромашнијих земаља. Чак и након најављеног повец́ања за наредну 2026.годину минимална плата у Русији ће бити мања него тренутно у Албанији, Црној Гори и Северној Македонији. Руси безнадежно заостају за земљама ЕУ где је минимална зарада 551евра (Бугарска), што је вишеструко вец́е него у Русији. Од европских земаља постсовјетског простора, Руска Федерација је само мало испред Украјине и Молдавије да чак ни прилагођавање трошковима живота не чини руску минималну плату конкурентном јер она ц́е остати нижа од скоро свих европских минимума. У Русији, куповна моц́ од 200-300 долара није вец́а него у Албанији (са њеним минимумом од 406 евра или ти 450 долара). Када рубља девалвира, а то се дешава сваких пет до седам година, минимална зарада у доларима нагло пада, а руси постају сиромашнији, чак и ако се плата у рубљама не мења. Рачун у страној валути нец́е расти, али у рубљама на чековима у продавницама – све расте пре рока отплате. Плата у износу минималне зараде од 27 хиљада рубаља у 2026. години (244,75 евра) је преживљавање, а не пристојан живот. У Москви и Санкт Петербургу је физички немогуц́е преживети са овим новцем, а у регионима је то на ивици глади. Минимална плата није за „некога тамо“, вец́ је за све. Свако може да заврши на минималцу и то ц́е бити веома непријатно. Реална економија је животни стандард људи, а не лепи извештаји. Руска централна банка је почела да штампа 15 билиона рубаља како би подржала текуц́е ратне напоре, потез који ц́е вероватно изазвати финансијски колапс. Према снимцима екрана интерне преписке Руске централне банке од 7. јула 2025. (украјинска хакерска активност), гувернерка Централне банке Елвира Набиулина издала је поверљиво наређење да се до октобра одштампа 15 билиона рубаља, у апоенима од 1.000 и 5.000 рубаља.

Званично, наведени циљ је „стабилизација инфлације“ и „финансирање приоритетних расхода“. Међутим, истраживачи тврде да је прави циљ финансирање рата, подршка напорима за мобилизацију и одржавање привида друштвене стабилности. Акција је без преседана по размерама: за три месеца, обим готовине у оптицају у Русији ц́е се удвостручити, феномен који није виђен чак ни током финансијске кризе 1998. године. За контекст, издавање 3 билиона рубаља 2022. године довело је до скоро двоцифрене инфлације. Тренутни план, који укључује пет пута вец́и износ, очекује се да ц́е имати далеко вец́е последице, како истиче Неwсадер. Пројекције указују да ц́е се Русија до зиме суочити са озбиљним инфлаторним шоком, који ц́е карактерисати пад рубље, раст цена, несташице, одлив капитала, илегалне финансијске шеме и широко распрострањено сиромаштво. Аналитичари сугеришу да је Централна банка свесна предстојец́ег финансијског колапса, али крије ризике од јавности.

Минимална плата у Русији је нижа него у најсиромашнијим европским земљама. Док пропаганда говори о „четвртој економији на свету“, просечан Рус може само да сања о платама естонаца, литванаца, албанаца или румуна. Министарство рада Руске Федерације предложило је повец́ање минималне зараде на 27.093 рубље од 1. јануара 2026. године. У 2025. години минимална зарада у Русији биц́е 22.440 рубаља, што је око 244,75 евра по тренутном курсу.

Референтна минимална зарада према подацима Еуростата за 2025. годину (у еврима, бруто – пре опорезивања):

Минималне зараде за постсовјетске земље:

Русија -216€

Украјина – 184€

Казахстан – 160€

Молдавија – 180€

Минималне зараде више од 2.000 евра:

Луксембург – 2.638 евра

Ирска – 2.282 евра

Холандија – 2.193 евра

Немачка – 2.161 евра

Белгија – 2.070 евра

Минималне зараде између 1.500 – 2.000 евра:

Француска – 1.802 €

Минималне зараде између 1.000 – 1.500 евра:

Шпанија – 1.323 €

Словенија – 1.254 €

Пољска – 1.091 €

Литванија – 1.038 €

Португалија – 1.015 €

Кипар – 1.000 €

Минималне зараде између мање од 1.000 евра:

Хрватска – 970 €

Грчка – 968 €

Малта – 961 €

Естонија – 886 €

Чешка – 826 €

Словачка – 816 €

Румунија – 814 €

Летонија – 740 €

Мађарска – 710 €

Бугарска – 551 €

Минималне зараде за Европске земље кандидате за чланство у ЕУ:

Црна Гора – 532 евра (подаци за 2024. годину)

Северна Македонија – 406 евра (подаци за 2024–2025. годину, планирано повец́ање)

Албанија – 400 / 430 евра (у 2024. години било је 390 евра, планирано повец́ање)

Прегледом јавно доступних података видимо да је руска минимална зарада једна од најмањих у Европи. Како је то могуц́е? Они се представљају преко своје пропаганде да су економска и војна суперсила, а имају мању минималну зараду и од Албаније. Ово је падање лицем у прашину за руску економију.

Ово нам приказује директну процену ефикасности руске владе. После 25 година са Путином на челу, а земља им је и даље сиромашнија од Албаније, влада која није у могућности обезбедити својим грађанима ни плате на нивоу Источне Европе и Балкана. Где је економски раст и шта је са Путиновим обец́ањем да „нец́е бити оружја на рачун путера и јаја“?

Закључак јесте да на жалост чак и сада, 22.000 рубаља (239,88 евра) је гола егзистенција, а до 2026. године, инфлација ц́е појести све. Не живи се са 27 хиљада, него се тешком муком преживљава. Шта је са децом, лечењем, одец́ом? Русија губи технолошку и економску утакмицу и то на дугорочне стазе јер је сама одабрала стратегију исцрпљивања.

Текст: цзса.орг