Пре десет година писао сам да сваки империјализам личи један на други и да сваки оставља трагичне последице по читаво човечанство. Империјализам је највиши стадијум капитализма, или његова хипертрофирана мутирајућа варијанта која не бирајући средства и не обазирајући се на жртве свет и људе посматра као ресурсе, као сировину, као потенцијални профит. У природи капитализма јесте да се увећава, да брише границе, да користи људску пожуду и амбицију као погонско гориво. Некада та енергија односи напредак, прогрес, бољитак за човека и његову околину, али неретко доноси и највеће трагедије.

Срби су добро упознали империјалне планове великих сила кроз векове. Србија је била полигон за одмеравање снага Запада и Истока. Зато се ослобађала тако дуго, зато је чекала на ослобођење и уједињење деценијама. Балкан балканским народима је флоскула која је спроведена у дело онда када су балканске државе биле довољно сазреле да могу саме да истерају Османско царство из Европе, а сама Европа односно њене велике силе биле заокупљене кризама на другим просторима да им је Балкана остао испод радара. Нису очекивали да су се производни односи и акумулација капитала у балканским краљевинама и кнежевинама довољно развили да је било немогуће задржати их у вештачки исцртаним границама. Настајање националних држава које прате развој капиталистичких односа значи изједначавање државних и етничких граница. Националне државе биле су посмртнице за превазиђене, реакционарне империје. 

Наше искуство везано је пре свега за  Отоманску и Хабзбуршку империју, али једнако је империјализам других великих сила спречавао развој и афирмацију других малих народа и формирање њихових националних држава.

Руска империја је једна од њих. Она се ширила на све четири стране света и апсорбовала у себе многе етнички дефинисане скупине, али и оне које су заостале у етногенетском развоју. Руска империја не препознаје националну посебност ни Грузина, ни Јермена, а камоли Украјинаца. Те посебности ће се афирмисати тек после колапса империје пред налетом фебруарске, па октобарске револуције. На рушевинама руске империје настале су националне државе оних народа који нису само били економски, већ и национално потлачени самодржављем и царизмом. Упоредбе ради-слично је било и са Дунавском монархијом. Аустријски двор није препознавао посебности Чеха, Словака, Словенаца, Пољака и није им омогућавао никакву политичко-територијалну организацију. Када се распсала, на рушевинама Аустро-Угарске (настале погодбом, једини компромис који је после више деценија кризе двор направио са другим већинским народом 1867.) настале су националне државе Пољска, Ћехословачка, држава СХС.

Уочљива је једна историјска закономерност. 

Када се распало Немачко царство наступио је кратки период демократског управљања том великом европском државом. Тај експеримент није успео и завршио се појавом нацизма који је обновио империјалне амбиције разјарених Германа. Економска и национална обнова Немачке била је само припрема за промену версајских граница пошто је више милиона Немаца остало ван марице и за стварање новог европског поретка, јер је стари створен тако да Немачку држи у подређеном и понижавајућем положају. Хитлер је прво апсорбовао Аустрију, анектирао Судете па претворио Чешку у протекторат, а када је хтео да коридором Данциг повеже са матицом Европа је гурнута у највећи рат које човечанство памти.

Др Александар Дикић

Када се распала Совјетска империја наступио је кратки период демократског управљања том великом евроазијском државом. Тај експеримент није успео и завршио се појавом Путина који је обновио империјалне амбиције Руса. Економска и национална обнова Русије била је само припрема за промено постхладноратовских граница пошто је више милиона Руса остало ван матице и за  стварање новог светског поретка, јер је стари створен тако да Русију држи у подређеном у понижавајућем положају. Путин је прво решио чеченско питање, да би онда кренуо у распарчавање околних држава-пре свега Грузије и Украјине, јер променом совјетских граница потире суштински антируску империјалну доктрину социјалистичке револуције и себи отвара простор за продужетак сна о великоруском сну који значи кошмар за суседне народе. 

У том светлу треба посматрати сусрет Трампа и Зеленског. Ово све више личе на 1938.годину. Путин жели своје удете натраг под окриље матице, Запад не жели да ризикује Трећи светски рат, Трамп жели мир макар и по понижавајућим условима з а своје савезнике, а Зеленски доживљава судбину Едварда Бенеша .Чехословачка је створена не само као оквир за испуњавање националних аспирација и еманципацију Чеха и Словака, већ и као брана за агресивне намере Немаца према Средњој  Европи. У том санитарном коридору значајну улогу је имала и Југославија као део тзв Мале Антанте. Украјина је такође била створена као оквир за афирмацију украјинске нације, перманентно оспораване од великоруских националиста,  брана за агресивне намере Руса према Источној Европи, али и као брана руском експанзионизму ка Источној Европи. 

Минхен 1938.значио је пораз западне демократије, тада је изгубљена битка, али је седам година касније добијен рат. Ипак, остављање на цедилу једног савезника и оптуживати истог да је претња светском миру, једнако је страшна и упозоравајућа као чувени гуштеров осмех премијера  Чембрлена када се хвалио Хитлеровим потписом на документу који једва да је трајао годину дана.

И српски русопатофили прижељкују сличан сценарио. Да Путин добије своје Судете, да западна Украјина прогласи назависност попут Словачке, а да остатак поделе суседне државе, попут Пољске и Румуније. Тако би Украјина нестала као Чехословачка, Русија би доказала слабост западне цивилизације и могла да крене даље, попут Хитлера који је после Чехословачке хтео Пољску, а онда и остатак „простора за живот немачке расе“. Украјина је тест, ако она пропадне на раду је Пољска, Балтик, Кавказ. 

Историја упозорава. Yоу хаве беен wарнед!

Др Александар Дикић