Ми смо једина европска земља која не зна своју историју. Нама историју пишу идеолошки поклоници, политичари, партија на власти, публицисти, Црква, митомани. Нама она служи у дневно – политичке сврхе.
И свуда се појављују ти такозвани познаваоци новије историје. Они из периода око другог светског рата, и после. Једне величају, друге минимизирају, а појма немају.
Наши научници, историографи, нису ни крочили у архиве, нису се ни примакли историографским изворима, иначе врло опскурним, сачуваним подацима из доба титоизма.
Зато и лутамо вечито. Завршимо једном са тим. Ко је био антифашиста, онај ко је потерао српску децу на сремски фронт, или они брадати “гибаничари”.
Да се разумемо и једни и други имају иза себе остављене репове.
Али, ништа није како смо учили, најстрашније и наша деца не уче по објективним историјским принципима.
Зато, време је да се формира Комисија од најеминентнијих историчара која ће одговорити на ово питање.
А, не да се стално трвимо око истих питања и вечито вртимо у круг ишчекујући, можда, и неки историјски реванш.
Да би све то избегли, требамо знати ко је био ко у овом нашем злу.
Синиша Стојчић
