Све је на њему личило на легендарног Док Холидеја, али као јефтина имитација. И тај долазак после тобожњег бежања од радикала, и Томина настојања да га поврати у једну радикалско – напредњачку опцију коју су финансирали демократски тајкуни.
И изглед, осим наочара и опасаних пиштоља из шпагети wестерн. Прво, први потпредседник Владе, код Ивице коферчета. Концетрација моћи, и новца, а затим медији, медији, сервисирање тривијалштина гладном и неуком народу. Па Премијер, потоњи Председник, и тако, потрошише нам јефтино још једну деценију живота вешти имитатори.
Примио је сав отпад ове земље. Највеће лопове из Демократске странке као захвалност, па мекшу, тврда му сама пришла, радикалска струја. И све тетовиране и набилдоване навијаче. Нову касту батинаша спремних да на његов миг бију и пребију.
Тако у свим изборним процесима. Идеш, апелујеш, бијеш, изборе мораш да добијеш. Довлачи народ, скоро сви електронски медији и штампани Његову холидејевску фотку, задуживање енормно. Мислим да и Кинезима треба времена да израчунају. Доведи, упиши у бирачки, гласај и сними глас. И водај по целој Србији све примљене на одређено, пензионере затуцане који га воле више од деце своје.
Док Холидеј је “дошао тихо и отишао у легенду” Овај наш јефтини, неће да иде, после окупације Пионирског парка и батињање деце од стране његових претплаћених жандара и убаћених животиња, неће, мирно неће напустити власт. Он је пасионирани властољубац – диктатор.
И има своју касту присталица, препознају се у граду по црној мајици и качкету.
Синиша Стојчић
