И онда такав човек, епископ Фотије, подигнут на трон једне од историјски најважнијих епархија Српске православне цркве, усуђује се да студенте – младе људе чија је једина “кривица” што размишљају слободно – назове “сатанским” и “демонизованим”. Не као парохијски свештеник из провинције, не као огорчени анонимни коментар на интернету, већ као црквени достојанственик, “човек Божији”, “учитељ вере” – како би требало да буде. А уместо вере, он шири мржњу. Уместо љубави, осуду. Уместо да пастирски подигне залутале – он их пљује с висине коју му није дао Христос, већ структура коју је срозао до темеља.
Епископ Фотије је, не заборавимо, дошао у Епархију зворничко-тузланску као наследник епископа Хризостома, који је опет побегао с лица места након што су се над епархијом надвили облаци најтежих оптужби – педофилија, прикривање злочина, избегавање одговорности. И шта се догодило? Уместо покајања, очишћења, разрешења – СПЦ је послала Фотија. Да би шта? Ућуткао, заштитио и зацементирао све оно труло у темељу Цркве.
И он сада има морално право да студенте назива демонским јер – протестују против репресије, јер траже правду, јер одбијају да буду послушни као овце? Ако је бунт сатанизам, онда су сви пророци Старе и Нове заповести ђаволи. Ако је слободна мисао демонична, онда је сам Христос био демон јер је ударао по фарисејима, рушио тргове у храму и критиковао лицемере. А знамо коме данас фарисеји највише личе.
Епископ Фотије није проблем само због својих речи, већ због онога што оличава. Он је симбол духовне дегенерације Цркве, симбол окретања главе од зла унутар, док се прстом показује споља. Он не чисти своје двориште – јер зна да би тада морао да сруши кућу у којој седи. А та кућа више нема темеља. Само лажи, претње, празне проповеди и владике који ратују против народа.
Зато ће Српска православна црква – ако се не преобрати – пасти не од спољних непријатеља, већ од оних изнутра. Од Фотија, од оних који су попљували Јеванђеље да би сачували фотељу. Црква која се боји истине, која младе назива сатанским јер не клече пред ауторитетом – то није Христова црква. То је бирократски апарат који само носи Христово име. А Христос из таквих храмова излази.
И онда такав човек – Фотије – има образа да проповеда? Једино о чему може да проповеда јесте како изгледа кад се духовна хијерархија сруши под тежином сопствене изопачености.
Јер ђаво није међу студентима. Ђаво носи мантију. И седи на трону.
Бојан Јовановић, ђакон СПЦ
