Захваљујем на пажњи коју је изазвао мој текст, посебно Сремскомитровачки портал иако бих много радије да су насловне стране и коментари резервисани за вапаје за бољим условима рада у здравству, а не за спинове о томе где је лекару место.
Нажалост, свакодневно се суочавам с последицама онога што ви зовете „медијском сликом“, а ја називам – загађењем свести.
Када пацијент уђе у амбуланту са видним знаковима панике, а у рукама држи новински наслов који му “доказује” да га нико неће спасити, ви то можда називате слободом медија – ја то називам пацијент у кризи, коју неко мора да збрине.
Тај неко сам – ја.
Захваљујем на пажњи коју је изазвао мој текст, посебно Сремскомитровачки портал иако бих много радије да су насловне…
Постед бy Светлана Цвијановић Крстић он Уторак, 29. јул 2025.
Назвати моју метафору о „претераној дози Информера“ дијагнозом, и на томе градити целу оптужницу, значи свесно игнорисати очигледно – да сам говорила о друштвеној патологији, не о клиничкој.
Да сам употребила ироничан тон јер медицина више не почиње на вратима ординације, већ у медијима који кроје стварност, па је лекарска дужност да се чује и наш глас.
Кажете да сам написала текст у име свих лекара.
Нисам.
Али сам га написала у име свих нас који данима и ноћима гледамо последице страха, агресије, анксиозности и теорија завере које су на неодложном пријему чешће него инфаркт.
Кажете да лекари треба да лече.
Да, и чиним то.
Али да би неко био излечен, мора најпре да верује да је болест излечива.
Ако је човек изложен сталној медијској тортури која му то поверење одузима, можда више ни инфузија не помаже.
Зато ћу, ако треба, и даље подизати глас.
Не против људи – већ против система који ствара болесне идеје, а онда их убацује у здрава тела.
Јер бити лекар није само ставити руку на пулс. Некад мораш ставити прст на узрок.
др Светлана Цвијановић
п.с.обожавам квазиновинаре по директиви
