Свети оче Василије чувај оно најмилије.
Чувај мило српство своје што ти кличе,
што ти поје.
Ој, Острошка света гредо ево ти га
српско чедо…
Познајеш ли својег лика- страдалнога
подвижника.
Познајеш ли босоноге самоникле
све Остроге.
Ево Србља распетога све у славу
милог Бога!
Ево рана од клинова с Метохије
и Косова.
Где су муке и страхоте- пева Србин
са Голготе.
Пева Србин обезглављен
молитвама твојим слављен.
Дробили нам звери кости да убију
у нас Бога,
залуду им, срасту кости од камена
са Острога.
Залуду нам очи ваде- догледамо вековима,
што нам земљом похараше- то на небу Србин
има!
Зар ко мисли да је Србин од земаљског саздан
мира?
Ми смо полен плаштаница, припрате смо манастира.
Свети оче Василије чувај оно најмилије.
У колевци што је живот- повијено у твој кивот.
Полен ми смо православни, па има ли веће среће
да стасаваш подвижништвом, да узрасташ за распеће!
Ево рана од клинова с Метохије и Косова!
Ево певам обезглављен- благословен, православљен!
Ево сам ти стено света- не остарих од детета.
Ево сам од живих рана, нека ме по крви прате,
положајник на Голготи- Христе Боже, Христе- брате!
Михаило Меденица
