Хоћу и ја да се учланим у АН(У)С, ал' ми не дају

Покушао сам да се учланим у Асоцијацију новинара Србије, скраћено АН(У)С. Па шта има везе што тамо нису прави новинари, нисам ни ја. Али, лепо је у АН(У)С-у, јер то није обичан АН(У)С, мислим да је то председников АН(У)С.

Куц, куц… Уђем, за столом седи Драган Ј Вућићевић. Каже ми чим сам отворио врата „ајде бре Сарапа упадај“.

Реко, извинте госн Драгане, ја нисам Сарапа, само сам појео толико домаћих животиња да наставно-научно веће Ветеринарског факултета разматра могућност да ми дозволи директан упис на трећу годину, само сад због ових блокада мало то траје…

Каже Драганче „јој брате извини, молим те, ај уђи, не личиш на Сарапу, учинило ми се онако у мраку, ма сад ме звала Брнаба, да ми каже шта да је питам вечерас у емисији, ништа је нисам разумео, сав сам слуђен“. Ма нема везе, кажем му, мени је Сарапа кул лик, све ок, каже „еси луд брате, где Сарапа кул. Него шта ти треба?“ Реко, тео сам да се учланим у ову вашу асоцијацију.. „Добро, каже, а еси ти новинар“? Па реко, нисам, јбг, ал волим да погледам. „А еси писо негде нешто?“

Реко, јесам, писао сам саставе код учитељице, прекуцавао сам ташти на комп рецепте за кремпите и за реформу. Ма не то брате, каже ми Вучићевић, еси објавио негде нешто. Објавио сам свима да нисам у другом стању, него да ми је то од споменутих домаћих животиња. Ау бре човече, ти си стварно ко Сарапа и Ристићевић заједно, еси писо нешто за новине неке, то те питам? Пааа јесам за „Данас“ и још негде…

Па не мислим данас, не мора ни јуче ни данас, него је л’ уопште пишеш негде, јер ако не пишеш онда не можеш да будеш члан. Што не могу питам га, па ево установили смо да нисам леп, личим на Сарапу, један услов испуњавам.

Добро је л’ ти уопште знаш неког новинара, неке људе који пишу? Па реко знам Дражу… Аааа волиш Чичу, јел да, то је лепо, развуко осмех од увета до увета Драганче… Па Дража није чича, рекох му, оно јес, није ни далеко од тог статуса, ал није још, мислим ми се знамо још из обданишта… Немој бре да се зајебаваш са Чичом, како си ти могао са Дражом да идеш у обданиште, ниси се ни родио кад су њега стрељали. Ама госн Драгане, нису Дражу стрељали, оно јес било је неких таквих идеја, верујем да има много оних што би га стрељали, ал’ није стрељан, једино ће можда да се обеси зато што га смарам… Ти си бре неки Титов пионир причаш ми да Дража није стрељан… Ама није кажем му, Дража ја смо другари из обданишта. Значи знам Дражу.

Јој, мајко мила, разумем те исто колко и Брнабу и Лукаса кад нешто хоће да ми објасне, шта је ово од јутрос, да ми није Гоца Узелац наместила скривену камеру… Трља очи и гледа ме, ја капирам да свако прича о свом Дражи. У том моменту му зазвони телефон, каже ми ево председник ме зове. Ало председниче, са друге стране чуо се препознатљив глас, Драгане ћути и слушај, немам времена, бројим стоти пут гласове из Косјерића, не могу да уклопим све, дакле кад дође Брнаба вечерас, знам да је ниси разумео ништа, њу нико не разуме, пусти је нек прича, немој да је прекидаш, само кад заглави ти кажи. Србија је најразвијенија земља у региону захваљујући нашем председнику Вучићу, она ће онда да понови деветнаест пута да, да, да… она ништа друго и не зна, дакле не прекидаш је док она сама не почне да прекида, онда ме хвалиш и помогнеш да престане да муца.

Него, имам двојицу за учлањивање у асоцијацију, један је писао за „тик-так“, а други за онај „мали кекец“, па ће доћи, ти их упиши, како то иде тамо око мог АН(У)С-а? Добро ево баш ми ту неки лик оће да се учлани. Који бре лик, која је то будала дошла сама да се учлани? Како се зовеш дебели, пита ме Вучићевић. Реко Братислав Браца Марковић. Каже Братислав Браца Марковић. Еси бре ти луд Вучићевићу, урла председник са оне стране жице. Али председниче па човек воли Дражу и личи на Сарапу, подобан је… какви бре подобан, тај је, личи на Сарапу, а воли Дражу, ал не твог Дражу, то је она банда из Данаса, то су бре све Шолакови плаћеници. А сад ме пусти да радим, не дај Брнаби да улази у монтажу, прошли пут нешто притискала, умало није пустила порниће, а тог дебелог терај у…

Вучићевић спушта телефон на сто, гледа ме и каже, ааа ти си Шолаков провокатор дакле… Ма јок, кажем, Шолак не постоји, е ето то сам објавио. Шолака су измислили да би плашили председника…

Слушај ти, прекиде ме Вучићевић у изношењу моје теорије која ће се изучавати вековима након што ми се можда омакне да испустим своју племениту душу, чак си ми мало симпатичан, али не може брате чуо си председника. Он одлучује ко може у његов АН(У)С. Па чекајте Драгане, а зар ви нисте независни. Јесмо независни, али кад урадимо све што нам председник каже.