Хиљаде грађана окупило се испред Ректората у Новом Саду како би дочекали 80 студената који су претходно прешли више од 1400 километара бициклистичке вожње до Стразбура, где су ишли по правду, а сада се враћају. С обзиром на то да је данас Велики Петак, централни дочек се ипак очекује након Васкршњих празника – 22. априла. Одмах за њима, из Новог Сада за Брисел кренули су тркачи у штафетно трчање са истим циљем.
Иако је дочек најављен за 20 часова, студенти су стигли више од два сата касније – право на црвени тепих. Но, кашњење није сметало, као ни то што је Велики петак – напротив. Репортери који прате програм, јављају да се број све време повећавао, а симболику овог дана појачала је и нова нада коју су студенти донели од протеста и маршева у Србији, све до Стразбура, а кренуло се сада и до Брисела.
На црвени тепих, кроз шпалир, „нобеловци“, како студенте од миља називају у Србији они који их подржавају, ушетали су срећни, са огрнутим заставама Србије и са девојкама напред. Уместо медаља, добијали су црвена ускршња јаја, а девојке и букете цвећа.
Срце им је пуно, „само што не препукне“. „А како другачије?“ – кажу. Загрљаји, зној и сузе.
Утисци? То што се нису осећали да су у иностранству. Осећали су се као да Србија нема границе. „Осећај куће“, „патриотизам који се пробудио у свима нама“ и „вера да ће нам свима бити боље“. Поносни су на „солидарност нашег народа“ – „људи из дијаспоре кји су нам цепали срце и који су нам показали да љубав и патриотизам и даље постоје“.
