Може се заподенути расправа о квалитету хрватског прванства. Још како. Што на основу тога какве резултате клубови бележе на европској сцени, колико су присутни у групним фазама. Динамо је изузетак, прича за себе. Али, једна ствар се не може умањити – првенство је дефинитивно узбудљиво. И неизвесно. У прилог томе иде и чињеница да у последњем колу три тима могу до пехара, а њега ће на адресу на којој се буде славило донети хеликоптером, пише Моззартспорт.
Пред последње коло Ријека има највеће шансе да постане првак. Динамо има идентичан број бодова – 62, а Хајдук два мање и теорија га одржава у игри. Четворокружни формат са сијасет дербија, али и успеси „аутсајдера“ против велике тројке, довели су до тога да ХНЛ ове сезоне са трибина стадиона прати 980.757 навијача. Први пут у историји биће пробијена граница од милион. И то неће бити једини рекорд. Један је већ оборен.
Само је у сезони 1992/1993, према писању Германијака, било преко милион гледалаца. Конкретно је заведено 1.006.350. Но, тада није било читача, лакше се улазило без карте на стадион. Засигурно да и данас има тога, али у знатно мањој мери. Како год, мерења су поприлично прецизна, а гро посете вуче Хајдук.
Преко 40 одсто посете на утакмицама хравтског фудбала генерисао је сплитски клуб. Хајдук је у текућој сезони на Пољуду у првенству са трибина бодрило 396.498 душа! Што у просеку дође 22.098 навијача, што је рекорд Билих по посећености откако је Хрватска самостална.
За разлику од многих, практично свих великана са еx-YУ простора, Хајдук до у детаље иде са посетом. Све црно на бело.
Све укупно ове сезоне на трибинама Пољуда био је 471.531 навијач, рачунајући сва такмичења. На две европске утакмице, рпотив ХБ Торшавна и Ружомберока, бројачи су збирно показали 55.693; у купу 19.340; а на гостовањима 148.816, што је у просеку 7.086.
За читаву сезону сплитски клуб има просек од 22.454 навијача. Највећа је била у два дербија са Динамом. У децембарском, када је Хајдук добио голом Ника Сигура, било је крцато – 33.502 показали су мерачи. А, у мајском за нијансу мање – 32.111. Чак 12 пута од летос су Били привукли преко 20.000 навијача…
Има до тога што Хајдук није био првак још од 2005. године, што у групној фази неког европског такмичења није играо још од 2011. када је код куће тукао Андерлехт. Све то утиче, али и квалитетан маркетинг – једна од малобројних ствари која континуирано функционише како треба – одрађује посао. Око идеје чланства и припадности клубу окупљено је 102.308 људи. Хајдук је од чланарина приходовао 1.605.444 евра. Само у овој години.
Цена чланства за пунолетне је 20 евра, а за малолетне и пензионере 10 евра. Толико је и у Динаму, а Загрепчани имају 47.225 чланова. Разлика је дупла. И више од тога. Тако је и што се тиче посете.
Динамо је у ХНЛ-у привлачио преко 10.000 душа на трибине. Прецизно – 10.236. Ријека нема велики стадион, али је Рујевица константно добро попуњена. У складу са ситуацијом. Очекивано када се бори за титулу. Просечно је гледа 5.209 људи. Далеко испред конкуренције су Били, који су засебна прича. Не само у Хрватској.
Хајдук и остатак региона – небо и земља! Бројке све говоре…
Мерења у Србији нису тачна као у Хрватској, често клубови избаце оквирну или насумичну посету. Буде округла. Нико се детаљно не бави статистиком. Али, на основу заведених цифри све је врло очигледно.
Засигурно није све тачно у децималу, али су и овакви подаци више него довољни да диспропорција буде лако уочљива. Хајдук је ове сезоне далеко гледанији од било код српског клуба на домаћој сцени. Биће те бројке нешто код тимова из Моззарт бет Суперлиге веће када се оконча плеј-оф, скочиће посета пре свих Новом Пазару и Радничком из Крагујевца, па и Црвеној звезди после прославе титуле, али бројке су танке. И то указује да би нешто требало да се мења, да је пожељан другачији формат, као и скраћење лиге. Јер, по тренутном се у Србији одигра око 100 утакмица више него у Хрватској, а заступљеност навијача на трибинама је неупоредива.
Јер, после 30 кола српске клубове је, када се све срачуна, гледало 489.092. Просек је поражавајућ, све и да је посета била већа, да постоје омашке и да је пре плеј-офа пробијена граница од 500.000.
Ни вечити дербији нису привлачили публику у великом броју. У оном када је Шериф Ендијаје исписао историју и Партизан почастио покером голова било је око 15.000 навијача, у плеј-офу на стадиону „Рајко Митић“ присуствовало је око 18.000, само су у 175. вечитом дербију, када је било 3:3, трибине биле добро испуњене – 32.610 стајало је на семафору.
Црвена звезда је једини српски клуб који може окончати сезону са посетом од преко 10.000 у Моззарт Бет Суперлиги. Драстичан је пад у односу на претходну сезону. Варирају бројке везане за посету које се могу наћи, али нешто више од 4.000 људи у просеку „испарило“ је са највећег српског стадиона у односу на пре годину дана. Једино где су црвено-бели имали завидну подршку је Лига шампиона.
У квалификацијама за Лигу шампиона: Боде Глимт (46.167). У првој фази друштва најбољих: Бенфика (44.238), Барселона (48.886), Штутгарт (41.372), ПСВ (36.648).
Партизан је, ако се изузме вечити дерби, највише навијача са трибина испратило на повратку Гробара у Хумску. Против Чукаричког је забележено 20.000, толико је објављено, међутим, пред стадионом је било још људи, улазили су и у другом полувремену. Неки са картама, неки без њих. Један од ретких ведрих тренутака у још једној тмурној сезони црно-белих.
Ни други у региону немају велику подршку са трибина у домаћим такмичењима. Жељезничар одскаче у БиХ са просеком од 8.588 навијача на Грбавици, док је Сарајево на 6.406. Остали ни близу.
Од већине је Хајдук удаљен миљама. Подаци на које на Пољуду могу да буду поносни, но они неће утолити глад и жеђ за титулом.
Текст: Моззартспорт
