Међу онима којима наша држава није признала статус уметника од националног значаја, који су остали без националних пензија и ове и неких претходних година, сада је и глумица Горица Поповић која је својом уметношћу глуме обележила нашу позоришну и филмски уметност.
Влада Србије је на јучерашњој седници усвојила предлог комисије о додели признања за врхунски допринос националној култури и култури националних
мањина у 2024, а врхунска достигнућа и признања које је Горица Поповић остварила, како се може закључити, нису задовољилла „критеријуме“ ове комисије, али певаћица Зорица Брунцлик јесте.
Тако се она нашла у друштву књижевнице, позоришне редитељке, дописног члана Српске академије наука и уметности и председнице Српског ПЕН центра Виде Огњеновић, вишееструко награђиваног редитеља на светским и домаћим фестивалима Горана Марковића чији су филмови ушли у нашу културну баштину, и писца Драгана Великића, двоструког добитника Нинове награде и бројних високих књижевних признања, једног од најпревођенијих на стране језике.
„Себе ћу да изузмем, али је срамота да људи као што су Вида Огњеновић, Горан Марковић и Драган Великић нису заслужили статус уметника од
националног значаја и националну пензију. Срећна сам и поносна што сам у њиховом друштву“, каже за Данас Горица Поповић.
„Има у овом избору и људи који су часно заслужили националну пензију, и јако ми је драго због њих, али има и пуно апсурдних имена. Морам да бкажем да нисам претерано изненађена тим негативним одабиром овогодишње комисије, као ни оних претходних неколико година“, сматра једна од наших најпопуларнијих глумица.
„Не бих да набрајам дела Горана Марковића, или Виде Огњеновић и Великића, које су све високе награде добили, најважније, и колики су углед својим уметностима донели нашој култури и овде и у иностарнству. Али очигледно је да то уопште није тема за људе које седе у тим комисијама и одлучују, они се воде неким другим критеријумима, и нека им је на част. Тужно је и смешно све ово што се дешава, и колико су испонижавани највреднији људи у разним професијама, не само уметничким“, сматра Горица Поповић.
„Занимљиво“ је, рецимо, да су међу онима којима је наша држава дала статус уметника од националног значаја, изједначавајући естраду и врхунску уметност и културу, поред Зорице Брунцлик, и Бранимир Ђокић, инструменталиста на хармоници, Милош Мијатовић, композитор новокомпонованих песама и хармоникаш, или Томислав Николић, композитор и гитариста групе „Кербер“.
По оцени стручне јавности, апсурдна су и нека друга имена са ове листе, попут Предрага Луковића, песника чије је су књиге апсолутно безначајне у оквирима озбиљне књижевности, професора Факултета политичких наука Драгана Симеуновића, вршиоца дужности директора Академије за националну безбедност при Безбедоносно – информативној агенциј (БИА), уз кога, на овој листи стоји одредница „издавач и уредник“, сликара Александра Цветковића који по оценама историчара уметности никада није био у првој гарнитури наших ликовних уметника, или глумца врло скромне биографије Миленка Павлова.
Фото: ФоНет Фусионцоммуницатионс
