Рушење Хотела „Југославија“ је још један у низу резултата најезде Хуна и Авара у ове крајеве. Као што у филму Рубљов Монголи дуго и стрпљиво опседају цркву у којој су заробљени хришћани осуђени на сигурну смрт, тако и Београђани немо гледају како се педантно руши њихов свет, полако схватајући како њиховом граду више нема спаса. Освојен је од стране дивљака којима је први задатак да униште оно што је било пре њиховог упада и да прогласе како историја почиње од данас.
Било је неопходно замахнути чекићем и укуцати последњи ексер у мртвачки сандук бивше земље. Ње више нема, али остала су имена која подсећају на нека друга времена и њих треба забранити. На пример, Југословенска кинотека, доћи ће на ред и Југословенско драмско позориште, то је извесно.
Хотел „Југославија“ није само име (претпостављам да ће на том месту бити подигнути хотели са много српскијим називима Риц или Карлтон) већ и симбол бившег, срећног живота. У њему су генерације и генерације, обучене у гламурозну одећу, испод баснословно скупог лустера прослављале матуру. Тога више не сме бити, потребно је из сећања избрисати све што не припада садашњој власти.
Прве жртве су већ пале, згњечене дилетантском реконструкцијом надстрешнице железничке станице. Пала је крв, почео је терор. Полиција хапси оне који се супротстављају опсади, у ствари све оне на које наиђу, као у Новом Саду, ономад. БИА упада у мирне установе које штите културно добро града, знајући да се ту нешто пише, у ствари – мисли. Више се не крије да су сумњиви праћени и да се прислушкују њихови телефони. Хапсе се и наочиглед свих муче браниоци Старог моста на Сави. Из суседства, Београда на води, из својих топлих станова то гледа нова, повлашћена класа.
И даље се гради, и плен дели са „својим“ извођачима. Национални стадион ће бити вероватно предвиђен за дуготрајни боравак хиљада неистомишљеника и опремљен посебним погодностима за њихов нестанак. Џингис Кан Весић је, пре своје „оставке“ и хапшења, вероватно већ подигао провизију за Генералштаб. Свакоме ко у то поверује биће, извесно је, суђено по кратком поступку. Питање је дана када ће судови постати „преки“.
Предвиђа се да ће контрола летова, компликоване операције на мозгу и све главне улоге у позориштима бити поверени искључиво члановима секте. Доделе награда у култури ће претходно бити провераване у комисијама које ће детаљно испитивати прошлост кандидата. У радним књижицама ће постојати посебни одељак о политичкој подобности и шифре у којима ће бити рангиран статус радника у секти. Деца ће у предшколским установама певати песмице које су искључиво у част вођи („Ринге, ринге, Раја“ биће забрањена).
У парламенту ће бити дозвољено да посланици секте шамарају колеге који износе ставове супротне владајућим. На изборима ће моћи да буду истакнути искључиво кандидати који су чланови секте, а неизлазак на биралишта кажњаваће се затвором.
Неколико пута дневно оглашаваће се сирене за опасност од атомског удара, а становништво ће бити обавезно да се скрива у склоништима, подземним пролазима, тунелима или подрумима. Специјалне патроле хапсиће оне који су одлучили да остану код куће. Преостали слободни медији ће бити национализовани, а на уредничка места доведени полицајци и војна лица. Пинк и Хепи ће добити још једанаест канала са националном фреквенцијом. На програмима радија доминираће композиције Баје Малог Книнџе. Државни факултети биће замењени приватним и страним, а акредитацију ће им одобравати лично Синиша Мали. Полагање пријемног испита биће предвиђено само за оне који нису чланови или, уз ваљани доказ, макар симпатизери секте.
Братислав Гашић ће, поред осталих функција, бити председник Управног одбора балетске школе „Лујо Давичо“, Ани Брнабић ће бити поверено министарство за повећање наталитета, а Ивица Дачић ће се повући из политике и постати модни креатор. После отвореног сукоба са Шешељем, оптуженим за „лева скретања“, Вулин ће преузети Српску радикалну странку, док ће Александар Вучић, након скраћене скупштинске процедуре, бити проглашен за краља. Андреј Вучић ће постати шеф Бироа за борбу против организованог криминала, за начелника Генералштаба биће постављен Драгослав Бокан, а Небојша Крстић ће победити на избору за песму Евровизије.
Српска академија наука и уметности ће саопштити како нема научних доказа да је Србија икада била у Југославији, већ како стоји само чињеница да су делови тзв. Југославије једно кратко време били у саставу Србије. Из правописа ће реч српски бити замењена са србски. На Сабору Светог архијерејског синода Српске православне цркве за новог патријарха биће изабран Иринеј бачки, али тек током последњег, тесног гласања, на којем му је противкандидат био Бака Прасе.
На следећем попису становништва биће утврђено како Србија броји нешто испод четири милиона становника, од којих је 38 одсто неписмено. Први пут у историји ове земље, дијаспора ће постати бројнија од матице.
Бићемо срећни јер више неће бити злогласне Југославије.
Горан Марковић
Извор: Радар.рс, фотографије: Фонет
