Познати српски и југословенски режисер Горан Марковић објавио је да је добио отказ на факултету у Новом Саду.

Његов статус на Фејсбуку преносимо у целости:

Поштовани господине декане,

Драге колеге и студенти Академије Уметности у Новом Саду

Данас ми је стигла информација, посредством студената на докторским студијама, како више не радим као професор на предмету Поетике великих редитеља 1 и 2. Да ми ту вест нису приватно проследили не бих ни знао да сам отпуштен.

Ја сам уговор о продужетку мог ангажмана потписао прошле јесени али ми је јављено, после трегедије у Новом Саду и почетка студентске блокаде Академије, да се настава, због познатих догађаја, одлаже до даљег. Од тада нико са Академије више није контактирао са мном. Све до данас, када сам преко Вибер поруке мојих студената сазнао да на том предмету раде извесни Сзилард Антал и професор Краљачић.

Нико од њих двојице није ни покушао да ступи у контакт са мном, да се информише о настави коју на том предмету обављам дуги низ година већ се од студената тражи информација какви су задаци које сам ја постављао као део праксе?

Претпостављам да је ова одлука донесена због моје подршке студентским протестима и јавне изјаве да нећу радити док траје блокада факултета, као и хапшење студената и професора. Али нисам рекао да нећу радити свој посао, онај исти за који ме је Академија ангажовала, потписала са мном уговор и никада га није раскинула.

Узгред, ни један једини динар, предвиђен као хонорар за обављање наставе, Академија ми до данас није исплатила. Али то је небитно, ја сам се и онако увек шалио како у Новом Саду, с обзиром да живим у Београду, радим само за бензин, путарину и казне за пребрзу вожњу.

Да се разумемо још о нечему. Када бисте ме сада позвали да продужим са наставом не бих на то пристао, ни директно, нити он лине, све док траје блокада факултета, док полиција хапси и немилосрдно пребија студенте и побуњене грађане у Новом Саду и осталим градовима Србије.

Моја је грађанска, академска и људска дужност да не учествујем у симулацији нормалног живота у земљи која је све осим нормална. Желим на крају да вам само кажем како се у мом случају нисте понели цивилизовано, као што пристоји Академији Уметности из Новог Сада, и да ми је жао што се растајемо на овако непристојан начин.

Поздрав свим студентима и колегама који се, упркос терору, држе као хероји.

Горан Марковић, професор емеритус