Дневни лист “Новости” објавио је фотографије пасоша браће Лазара и Луке Стојаковића, студената који учествују у блокадама факултета, а овај незаконити потез режимског таблоида наишао је на осуду јавности. У наслову, овај медиј је инсинуирао да “Хрвати предводе протесте”, што се уклапа у ширу кампању појединих таблоида да оспоре легитимитет студентских демонстрација.
Адвокат Стефан Ћорда оштро је осудио овај чин, наводећи да су уредник и новинар листа потенцијално починили три кривична дела за која у најтежим облицима закон предвиђа укупну казну затвора од 10 до 15 година.
“У овом случају је извршено кривично дело Неовлашћено објављивање туђих личних и приватних података, за које је прописана казна до три године. Тежи облик овог дела настаје ако се оно изврши путем медија, јавног информисања или друштвених мрежа. Поред главног уредника, одговорност би требало да сноси и сам медиј који је објавио ове податке. Такође, постоји и прекршајна одговорност, која подразумева новчане казне због кршења Закона о јавном информисању и медијима”, објашњава Ћорда за Нова.рс и додаје:
“Објављивање личних података уз сензационалистичке наслове врши притисак на студенте који користе своје право на миран протест.”
Адвокат наглашава да је једино што студент може да уради то да поднесе приватну кривичну тужбу против медија, главног уредника, а евентуално и против новинара.
“Такође, може се поднети пријава за угрожавање сигурности, о чему би требало да одлучује тужилаштво. Међутим, у пракси, с обзиром на то ко би требао да обавља свој посао, то је тешко очекивати. Дакле, то остаје у домену теоретског разматрања. Постоје елементи за то кривично дело, али не можемо очекивати да до тога дође. Ипак, студент има право да поднесе приватну кривичну тужбу. За ово кривично дело предвиђена је казна до три године затвора, уз новчану казну која се готово увек изриче“, каже наш саговорник и додаје:
“Долазимо до питања ко је омогућио приступ личним подацима, а такве податке може да подели више људи. Поред некога из МУП-а, личне податке можда може пружити и неко из Управе факултета или студентске службе. У том случају, кривичну пријаву требало би поднети и против НН лица унутар факултета, руководилаца служби, као и против руководилаца МУП-а, односно начелника МУП-а који је надлежан за издавање личних карата и путних исправа“.
Према речима адвоката Ћорде, кривично дело је учињено са обе стране – не само од стране уредника, већ и од оних који су имали приступ и који су могли да дају такве личне податке.
„По мом мишљењу, веома је важно и кривично дело Изазивања расне и верске нетрпељивости. Из мог искуства, у оваквим ситуацијама обично подносим пријаву Поверенику за информације о равноправности, уз притужбу. У 99 одсто случајева, Повереник затим сам поднесе кривичну пријаву за ово дело. Студент би такође могао да поднесе представку Повереници за равноправност, а након тога би могла да се поднесе и кривична пријава због ширења расне и верске нетрпељивости, за које је запрећена казна до 5 година затвора“.
Како каже адвокат Ћорда, казне затвора зависе од облика кривичног дела. Ако би се радило о основном облику ових кривичних дела, укупна казна не би могла да пређе 8 година и 11 месеци. Међутим, истиче да, уколико би тужилаштво сматрало да се ради о најтежем облику кривичних дела, казна би могла бити од 10 до 15 година затвора.
“У сваком од ових случајева, студенти имају право да поднесу тужбу за накнаду штете против главног уредника и против медија, при чему се у судској пракси досуђује накнада и до 100.000 динара. Ако наставе са оваквим текстовима, сваки студент треба да их тужи. Не знају како ће да изађу на крај са студентима, са нечим што је тако чисто, јасно и директно. Тужба за накнаду штете је много бржа и извеснија, јер судови врло брзо спроводе такве поступке, у поређењу са кривичним“, наводи он.
ФОТО: Фонет/Друштвене мреже
