Геноцид у Гази код нас није тема којој је дата довољна пажња и мислим да је то срамота јер ће једног дана сви говорити да су били против геноцида али сада није тако, истиче за портал “Симптом” копредседница Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Биљана Ђорђевић, која подсећа да је њена странка, још од 7. октобра 2023, када је почела ваздушна кампања Израела као одговор на претходне злочине и напад Хамаса, практично једина парламентарна странка (изузев мањинских бошњачких партија) која се оглашава по питању злочина на Блиском истоку и уопште агресивног израелског рата у Појасу Газе; узгред и једина на становишту да дубоко застрашујући и нехумани поступци према палестинском становништву Газе треба да буду оквалификовани као “геноцид”.

Она указује да су због својих истрајних и неодустајних ставова по том питању изложени немилосрдним негативним кампањама, па и линчу на друштвеним мрежама, наводећи и да није ни добро ни исправно за једно друштво да у политичкој јавности влада (већински) мук, колико год се радило о непријатном међународном проблему или теми.

“Бојим се да смо као друштво постали исувише парохијални и гледамо само своје двориште, као да ствари у спољашњем свету не утичу на нас односно као да оно што ми радимо не утиче на друге”, наглашава саговорница.

Упитана постоји ли могућност да се сачини нека иницијатива или акт који би био изнет пред све посланике, како би се видело како се посланичке групе и странке позиционирају према питању извоза оружја у Израел, и уопште рата на Блиском истоку, Ђорђевић, помало критички, опомиње да “пре него што будемо могли да замислимо да политички актери који се нису огласили до сада стану иза неког текста резолуције који бисмо припремили, потребно је да повратимо самопоуздање да као друштво можемо да нудимо визију бољег друштва и бољег света”.

ИЗРАЕЛ ОД НАЈАВЕ ДО СПРОВОЂЕНЈА ГЕНОЦИДА У ГАЗИ

Упућује на доследност и принципијелност ЗЛФ-а.

“Ми смо још у октобру 2023. године осудили напад Хамаса на израелске цивиле 7. октобра, али и позвали на моментални прекид бомбардовања које је почео да спроводи Израел у Гази. Већ тада је кршено међународно хуманитарно право а прекид дотока воде, струје, лекова и хуманитарне помоћи био је отворена најава геноцида. Нажалост, у међувремену се од најаве дошло до спровођења геноцида и то већ дуже времена кажу најистакнутији светски стручњаци који истражују геноцид и међународно право, попут Раза Сегала или Омера Бартова. Бартов је недавно за “Њујорк тајмс” (Тхе Неw Yорк Тимес) објавио текст о томе да као неко ко проучава и предаје о геноциду више од четвртине века, зна да препозна геноцид када га види; то каже и Франческа Албанезе, специјална известитељка УН за палестинске територије”, истиче Ђорђевић.

Подсећа да је прошле године Јужна Африка покренула случај против Израела пред Међународним судом правде за геноцид, а Међународни кривични суд подигао налог за хапшење премијера Израела Бењамина Нетањахуа и бившег министра одбране Јоава Галанта због ратних злочина.

На питање о извозу наоружања из Србије у Израел, што је недавно потврдио и сам председник Александар Вучић у свом интервјуу за “Џерузалем пост” (Тхе Јерусалем Пост) – извоз оружја Тел Авиву био је иначе тема конференције ЗЛФ-а у Народној скупштини пре неколико дана – наша саговорница каже да је ЗЛФ “прва парламентарна странка која је говорила у парламенту о томе да Србија не треба да извози оружје у Израел јер су већ тада експерти УН захтевали да државе не извозе наоружање Израелу које га користи за ратне злочине”.

“О томе је говорио мој колега Растислав Динић и тада му је Ана Брнабић одговорила да би он да укида индустрију и остави хиљаде људи у Србији без посла, малтене исмевајући опасност да Србија буде саучесник у спровођењу ратних злочина! Ја сам и током сусрета са шефицом европске дипломатије Кајом Калас поручила да је неприхватљив српски извоз оружја у Израел док се врши геноцид над палестинским народом и подржала захтев Европских зелених за хитним санкцијама ЕУ за Израел”, наводи она.

Као “сраман” окарактерисала је недавни догађај у Скупштини и округли сто на тему стратешког партнерства Србије, САД и Израела.

НЕ ВЕРУЈЕМ У ИЗБОРЕ ДО КРАЈА ГОДИНЕ; СНС НЕ РИЗИКУЈЕ. РАЗЈАСНИТИ ОДРЕЂЕНА РАЗМИМОИЛАЖЕНЈА У ОПОЗИЦИОНИМ РЕДОВИМА

Поводом актуелних политичких питања у Србији и могућег расписивања ванредних избора, што је захтев студената још од почетка маја, Ђорђевић сматра да масовни студентско-грађански, скоро деветомесечни протести показују жилавост и одлучност, да је енергија на потребном нивоу, а да је режим, барем се тако чинило, настојао да исцрпи грађане, тј. игра на карту умарања, како би започео процес своје унутрашње консолидације и онда организовао изборе.

“Ништа се од тога још није догодило, протести трају а напредњаци се и даље малтене крију по Србији кад је обилазе, и зато нисам сигурна да ће они ризиковати са изборима до краја године јер до сада ризику нису били склони и расписивали су изборе онда када су били сигурни да ће их добити или покрасти. Истовремено, напредњаци јавно комуницирају да избора неће бити и чак користе потребу за ревизијом бирачког списка као изговор зашто сад избори не могу да се одрже, иако сами не намеравају да заиста спроведу праву ревизију бирачког списка. Без обзира на све то, ја мислим да је наш задатак да се за изборе припремамо ма кад да буду – зато упорно позивамо на потребу координације унутар антирежимског фронта уз отворену и двосмерну комуникацију”, поручује наша саговорница.

Напомиње да теми избора треба прићи приљежно и одговорно, да су протести и подршка студентима једно, а излазак на изборе сасвим друго, указујући на претходну потребу за стварним побољшањем изборних услова како би били одржани под иоле фер и поштеним околностима.

Такође, наглашава потребу за разјашњењем свих стварних и потенцијалних недоумица у ширим унутаропозиционим редовима (студенти + опозиција + покрети и друга удружења), у контексту изборне сарадње, те евентуалне подршке једној (студентској) листи.

“Ароганција која се покаткада исказује у одбацивању неких политичких и друштвених актера и имплицитне тврдње да нису сви потребни за победу никако нису разложно понашање. То би могло да се покаже као озбиљна грешка. Због тога је једино одговорно да наставимо да позивамо на разговор и координацију али и да се, у случају изостанка исте, припремамо за алтернативне сценарије”, закључила је Биљана Ђорђевић.

Копредседник ЗЛФ-а је и Радомир Лазовић, а ова партија у Народној скупштини има десет посланика.

Симптом/М. М.