Још један велики дан за студенте и независне синдикате је иза нас. Природна и здрава енергија која их покреће показује своју снагу јер остаје натполитичка, ослобођена страначких оквира.

Нажалост, сведоци смо да управо то постаје мета напада – не од власти, већ од опозиције. Критика опозиције, колико год била добронамерна, наилази на ад хоминем нападе, што указује на дубоку несигурност и страх од интроспекције. Уместо отвореног дијалога, све се брани жучно, што нас доводи до питања: да ли смо као друштво изгубили способност конструктивне размене мишљења?

Чинило се да смо превазишли фазу слепог навијања. Да смо, као образовани људи, спремни да рационално и заједнички радимо на циљу промена. Међутим, тај циљ не сме да поприми ауторитарне облике које смо већ виђали. Нова форма мора бити инклузивна, отворена за критику и ослобођена цензуре. Докле год смо поларизовани, ми смо слаби. А слабост се огледа у вођама које су деценијама уназад предводиле неуспешне походе. Њихове “тврђаве” остају нетакнуте, док они упорно понављају исте грешке.

Промене, међутим, долазе из народа. Мале средине, до скоро паралисане страхом, данас се буде. Прошлог петка, у Ћуприји се спонтано окупило стотину људи – захваљујући обичном Фејсбук позиву. Ти људи нису изашли због опозиционих лидера, већ због студената и вере у промене.

А онда долази покушај присвајања. Фотографије и снимци са протеста завршавају на страначким профилима, уз инсинуацију да опозиција организује студентске скупове. У појединим општинским одборима иду корак даље, приређујући добротворне вечере “за студенте”, у очајничком покушају да капитализују овај тренутак наде и успеха.

Порука мора бити јасна: студенти не смеју постати страначки пројекат. Њихова снага лежи у аутентичности и слободи. Било каква агресивна политичка присутност угрожава ту динамику. Потребно је пустити их да делују независно, јер само тако могу остварити свој пуни потенцијал. Временом ће се подршка природно искристализовати.

Ово је тренутак када треба размишљати изван кутије. Будућност не зависи од политичких странака – напротив, релевантност странака зависи од будућности коју су спремне да подрже.

И док студенти преузимају вођство, политички актери би требало да науче важну лекцију: права промена не долази из присвајања туђих успеха, већ из способности да се пружи подршка без условљавања и без жеље за доминацијом. Јер будућност припада онима који верују у заједнички циљ, а не у лични интерес.

Стефан Мегић, филолог, писац, колумниста, теоретичар поп културе и главни и одговорни уредник портала Глас Ћуприје.