Када су српски демонстранти овог викенда заузели Нови Сад и организовали тријумфални целовечерњи улични протест, повремено су се чули узвици четврт века старог слогана – “Готов је”, описује британски Гардијан.
“Готов је!”, подсећа Гардијан, била је мантра побуне 2000. године која је срушила српског посткомунистичког диктатора Слободана Милошевића.
Овога пута била је усмерена на његовог наследника, председника Србије Александра Вучића, али скандирање није далеко одмакло међу десетинама хиљада окупљених у Новом Саду, описује овај медиј.
Речи су биле из неког другог доба, а студенти који су предводили протесте протекла три месеца нису стварно заинтересовани за смену руководства, тврдећи да немају поверења да ће постојећи политички систем довести било кога бољег.
Не истичу да је „цар го“ кажу, само да би на његово место дошао нови цар.
„Морамо да обновимо све од нуле. Студенти не покушавају да учествују у политици или влади. То није план“, рекла је Ана Ђуровић, студенткиња филма, стојећи усред густе, веселе гомиле на једном од три моста на Дунаву која су демонстранти блокирали у суботу.
С обзиром да се студенти оклевају да се укључе у конвенционалну политику против добро укоријењеног режима, над еуфоријом протеста надвија се забрињавајуће питање: шта сад?
Српске демократе имају разлога да буду опрезне.
Милошевићев демократски наследник, Зоран Ђинђић, био је на функцији премијера нешто више од две године пре него што га је снајпериста, ветеран специјалних снага, који је примао наређења организованог криминала, упуцао у срце.
Окидач за најновије протесте било је још крвопролића: животи 15 људи угасили су се када је 1. новембра пала надстрешница испред железничке станице у Новом Саду, усред доказа о рђавој градњи, превари и корупцији, наводи Гардијан.
За демонстранте постоји заједнички именилац: оно што је труло у политичком телу Србије поново се завршило убијањем сопствених грађана.
Амблем протеста постао је црвени отисак шаке, који приказује крваве руке оних на власти.
Стратегија студената је да се фокусирају на катастрофу на новосадској станици, са конкретним захтевима за транспарентношћу и одговорношћу, а надају се да ће њихово упорно инсистирање на те две ретке појаве некако променити Србију.
„Ако буду урадили све што студенти траже од власти, имаћемо тоталну промену у нашем друштву, јер ће морати да почну да хапсе људе из врха власти“, каже Иван Бјелић, активиста који је провео 23 дана у затвору због учешћа у демонстрацијама.
Протести су до сада разљутили Вучића и његову Српску напредну странку (СНС), који су више од деценије били вешти у избегавању конвенционалне политичке опозиције – тако што су их оптуживали за финансирање споља и нападали њихов карактер кроз своје „пријатељске таблоиде“, смене и финансијски притисак.
Студенти су се држали на дистанци од опозиционих партија и делују колективно кроз пленуме и директну демократију, без препознатљивих лидера које влада може да нападне.
И са сваким таблоидним оптужбама или спорадичним физичким нападом, укључујући два инцидента са ударањем аутомобилима, протести су расли.
„То је заиста веома изазовно за ову власт, јер не знају да разговарају са овим младим људима који само траже правду и истину“, рекао је Срдан Голубовић, прослављени српски филмски редитељ и један од професора студенткиње с почетка текста.
Голубовић и већина колега са Факултета драмских уметности у суботу су стајали са студентима на једном од новосадских мостова.
Он је протесте упоредио са масовним демонстрацијама 1968. године, такође у студентском руководству, са нагласком на директној демократији и системским променама. Масовност такође повезује оба протеста.
„Ово је почело као нешто мало, а постало је велики талас, јер се многи људи из свих градова и малих места у Србији више не плаше. То је најважније – губитак страха“, рекао је Голубовић.
Ширење базе подршке студената било је евидентно током сунчаног викенда у Новом Саду.
Локални пољопривредници су довезли десетине трактора, распоредивши их као челичне чуваре на мостовима и градским улицама.
Српска бајкерска заједница стигла је на хиљадама мотоцикала који су у суботу поподне ушли у драматичном стилу, у једној дугачкој кавалкади, у пратњи насмејане полиције, описао је Гардијан.
У међувремену, војни ветерани марширали су са својим гримизним береткама кроз центар града, да одају почаст жртвама на железничкој станици.
До сада су протести одржани у око 200 градова. Уочи догађаја за викенд, београдски студенти су препешачили 100 километара до Новог Сада, кроз традиционално лојална села СНС-у и током целог пута били слављени.
Таксисти из Београда појавили су се у недељу да им понуде бесплатну вожњу до престонице, а истог дана, у престоници, Адвокатска комора Србије прогласила је једномесечни штрајк солидарности.
Унутрашњи притисак новинара показао је знаке промене државних медија.
Провладине куће су до сада умањиле протесте до те мере да их игноришу, али је државни емитер РТС уживо приказао слике гужве која је захватила Нови Сад, на гнев СНС-а, који је извештавање окарактерисао као „скандалозно“.
Вучић је наставио да наговештава, без доказа, да опскурне спољне силе оркестрирају протесте.
„Не требају нам владе наметнуте споља… без избора и без воље народа“, рекао је он на Инстаграму.
Истовремено, влада све брже мења мишљење које је имала до јуче.
За новосадску катастрофу оптужено је више десетина људи, међу којима је и бивши министар саобраћаја Горан Весић. Весић је поднео оставку, а прошлог уторка то је учинио и премијер Милош Вучевић.
Као и претходне претње владе, уступци су само послужили да охрабре протесте и повећају подршку јавности студентима.
