Од доласка прве лопте у БиХ 1903. године па до данас, Сарајево је избацило много мајстора, романтичара – уживалаца фудбала и оних правих вредности најважније споредне ствари на свету.
Данас када крупни капитал, комерцијализација, аналитике и претерана тактика убијају чар и спонтаност фудбала мало је оних који се одупиру томе, који имају другачије прохтеве и другачија задовољства на терену.
Феђа Дудић је један од задњих бедема фудбалске романтике. И данас дан је срчано брани, и данас дан у стилу покојног Миломира Одовића више цени шут који ће завршити на семафору него повратни пас на своју половицу. Свесно, он гаји стил који га условљава на све или ништа.
Такав стил препозна група људи чији су мотиви увек искрени и пуни емоција – навијачи. Инсани који у све улазе срцем и душом, који се не воде материјалним мотивима.
До пре две године је било незамисливо очекивати пуне трибине на стадиону Радничког а данас је посета од 7-8 хиљада постала сасвим нормалан део фудбалског фолклора у Крагујевцу.
Феђа је вратио живост клубу, граду и људима око клуба те након дуго, дуго времена дао разлог Ђаволима да скандирају нечије име, а они најватренији никад не лажу и не петљају.
Текст: Сеад Смајић (Извор: Реалмедиа.ба)
