Главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић рекао је да је по подацима из истраживања јавног мњења којима руководи, рејтинг председника државе Александра Вучића у одређеној мери стабилизован, тј. да не уочава даље осипање и урушавање његовог рејтинга током овог лета.
“Пажљиво пратим урушавање Вучићевог рејтинга од антилитијумских протеста прошлог лета па све до марта месеца ове године (можда и мало после). Међутим, оно није настављено током лета, чак се морам рећи малкице његов рејтинг стабилизовао”, навео је Вукадиновић гостујући на КТВ телевизији у емисији “Без устручавања”.

Упоређујући два процеса протеста/блокада/демонстрација (антилитијумске и студентске), који се, како је објаснио, практично надовезују једни на друге, аналитичар је казао да до дан-данас “ни на једној теми није дошло до већег сурвавања и пада рејтинга Александра Вучића и СНС-а од теме литијума и Рио Тинта прошлог лета, и показало се да је најозбиљнији ударац режиму дошао управо од тзв. антилитијумских протеста”.
Такође се показало, додао је он, да “нема ниједне друге теме (од ЕXПО, надстрешнице итд.) на којој режим има мању подршку од теме литијума”.
“Изнова и стално указујем на то да су антилитијумски протести истицали и слогу и масовност и ширину и да су се одвијали практично без сенке. То је био несумњиво органски и целовит протест из утробе Србије и српског народа. Такође, на тој теми недвосмислена је већина грађана Србије против ископавања литијума и пројекта Рио Тинта у долини Јадра и то је немогуће оповргнути (однос 3:1 на страни противника). Ти протести немају ниједно ‘али’ што се не може тако јасно рећи за све аспекте текућих студентских протеста и оно што бројке кажу јесте да су (логично) успешнији од свега онога што је било пре, али богами и после њих. Практично су најуспешнији (не и најмасовнији) протести које смо имали за време владавине СНС-а и Александра Вучића”, подвукао је главни уредник НСПМ-а.

Говорећи о текућим студентским (и грађанским) протестима, Вукадиновић напомиње да се у њима акумулирало огромно народно незадовољство свих последњих година, те да је без икакве сумње реч о практично непревазиђено великим и масовним протестима у политичкој историји Србије.
“И то је поновљено не једном него барем неколико пута… Њих је пратио и добар слоган који је и у буквалном, а не само симболичном и метафоричном смислу тачан – ‘корупција убија’. Међутим, и у односу на ток дешавања у последње време и негде (можда) нејасну одговорност у организацији скупова на позив студената, поготово оних где је дошло до употребе силе (Нови Сад, 5. септембра), плашим се и не бих волео да се ти спонтани, масовни и величанствени протести претворе у ‘макљажу’ са полицијом, која би се одвијала ритуално, једном недељно или не дај боже постала нешто између ријалитија и (француских) ‘жутих прслука’”, рекао је Вукадиновић, не доводећи у питање да је у тим инцидентним ситуацијама посреди било уплитање одређених структура које су мешетариле и да је режим грађанима припремио ступицу тј. замку.
Он је констатовао да је уопштено гледано епилог дуготрајне политичке и друштвене кризе у Србији (као и протеста) и даље неизвестан.
Симптом/М. М.