После величанствене победе Партизана у дуелу са Панатинаикосом, уз јасан наговештај огромних могућности црно-белог тима, наравно да је испод радара прошао дијалог на релацији Остоја Мијаиловић – Душко Вујошевић.
Кратко подсећање, уподкасту Игора Микље, Душко Вујошевић је, парафразирам, рекао да он није човек за други ред седишта у партеру на утакмицама Партизана. Легендарном тренеру је реплицирао први човек клуба Остоја Мијаиловић, констатацијом да су седишта продана унапред, да су привилегија оних који плаћају, највише спонзора, итд, итд. На конференцији за медије се том темом, емотивно али без сврставања на било коју страну, осврнуо и Жељко Обрадовић констатујући да би волео да некадашњег тренера и пријатеља види у првом реду.
Уз искуство 45-годишњег рада у новинарству могу да се сврстам и то чиним дижући обе руке за Душка Вујошевића.
За некога ко није навијач Партизана али је поштовалац имена и клуба, лако је да се определим за човека који је био синоним стварања атмосфере на Партизановим утакмицама, за тренера који је правио играче, за стручњака који се бавио својим послом не само у смислу тактике, за човека који се трудио да од момака са лоптом направи квалитетне људе. Уз то, што је ипак најважније, Партизан са Вујошевићем је имао резултате.
Не верујем да су тадашњи челници клуба, мислим да је био Даниловић пре свих, дозвољавали да бивши великани клуба рецимо Праја Далипагић, Кића Кићановић, Жарко Паспаљ, Горан Грбовић, Сале Ђорђевић, утакмицу гледају преко леђа оних који плаћају као спонзори. Јесте, био је то Пионир, сада је у Арени можда другачије. Али, сигуран сам да ни сада баскет великани не би седели иза спонзора, газда и лепших половина, њихових пријатеља, неких који и не знају зашто су дошли али знају да је то ИН.
Тамо седе јер су платили. Ко није платио не може у први ред и тачка. Па зови се како год хоћеш, то што си урадио за клуб свака част, али… Лова је лова.
Дуле Вујошевић није платио да седи у првом реду. Има он тај новац, али неће из принципа. Остоја Мијаиловић то не разуме или неће да разуме. Јер истина је једна, Дуле је та седишта одавно платио и преплатио. И не само он. Велики клуб цени своје легенде, они су важнији од оних који изаберу тренутак да плате и после нестану. Дела великана остају за сва времена.
Остоја, који ради свакако велики посао у организацији клуба, је направио кораке, дуплу, фаул у нападу. Морао је да остави доста места за своје претходнике да гледају из првог реда. Тиме диже рејтинг клуба а спонзору тешко да ће да засмета ако испред њега седе Дуле, Праја, Кића, Грба…
Имена су небитна, могу под једну реч – легенде. Јер Остоја Мијаиловић треба да зна да није било њих не би било у свету кошарке ни њега ни спонзора. У томе је цака.
Нећу да верујем у приче да Дуле није на елитном месту јер политички није подобан. За озбиљан клуб то не сме да буде мерило. Мерило су рад, резултати, статус код навијача. А ако неко има то код „гробара“ то је Дуле Вујошевић, човек за први ред партера на утакмицама Партизана.
Дејан Стевовић (Спортклуб)
