На ово писање данима ме нагони реченица из књиге Продавница магле Радомана Кањевца: „Друштво које мисли да је све нормално, као и човек који мисли да је све дозвољено, на сигурном су путу ка сопственој пропасти.“ Нема у оваквој Србији ненормалности и простаклука који нису легализовани, нити нас неки поступак особе уљуљане у веру да јој је баш све дозвољено може посебно згрозити.
А једини живот нам је у драматичном раскораку од онога што пише у новинама или се приказује на националним фреквенцијама, а поготово од бајки прворођеног Србина одавно огологузаног као отаџбинског шампиона лажи. Знамо да годинама постоји нешто дубоко мрачно у духу који стоји иза злостављања, етикетирања, самовоље и девастирања Србије. После спектакуларних дебакл митинга у Јагодини, Сремској Митровици, Београду и Нишу, не чуди што су и СНС првоверници почели евакуацију из неподношљивог нарцисоидног стиска, вероватно мотивисани недоумицом: шта то би са златним добом и нашом странком?! Није то обична емоционална манипулација ни психолошка играрија, то је неживот на заједничкој пустари као резултат духовног рата против свих неистомишљеника.
Дакле, како објаснити да председник свих грађана ове земље док прави „Покрет за народ и државу“ истовремено предводи СНС листе (Зајечар/Косјерић до победе! Не дамо Србију – Александар Вучић). Промотери „Покрета за народ и државу“ казаће да је таква нормалност нешто што нам недостаје, а то што ви због тога осећате гнев, по њима, јесте знак ненормалне реакције. Такви „играчи задатка“ су нам судбина. Осведочени криминалци, људи без трунке стида, полусвет, злобраћа, сецикесе и бездушници због којих сте се крстили с обе руке, а сада део неспособне власти без капацитета да реши кључне проблеме, упериће прст у вас као кривца, страног плаћеника, издајицу, куртијевца и осведоченог кочничара невероватног прогреса.
Уживајући у свему томе, председник ће тврдити да нема никаквих заслуга за погубни амбијент подела, мржње и безбројних гадости. Он који нас годинама тера да сумњамо у сопствени здрав разум. Који је медијским тероромпреправљао наша сећања, доводио у питање наше образовање, уредно црпео енергију, терао да мазохистички преиспитујемо сопствени праг толеранције у намери да будемо изоловани у свом уму и сумњајући у истину коју видимо својим очима. Он који нам краде идентитет и настоји да нас обликује у нешто што може лако контролисати. Власник жеље да заборавимо ко смо и шта смо. Желео да нас исцрпи док не будемо превише уморни да бисмо се борили. Користио наше слабости против нас, наше трауме, нашу прошлост и наше рањивости. Све то скупљао, а затим то претварао у оружје. Искоришћавао наше ожиљке у жељи да поверујемо како нисмо достојни боље будућности.
Креатор хаоса и конфузије. Где год да иде, тамо је драма. У његовом присуству мир не може постојати. Конфузијом коју свакодневно производи држи народ емоционално неуравнотеженим, духовно слабим и ментално исцрпљеним у погодном стању за манипулацију. На подмукли начин крије афере и поразе. Ако га суочите с нечим сумњивим, искривиће стварност. Минимизира знаке које примећујете. Мајстор је у објашњавању ствари на начин који вас тера да се осећате глупо што уопште за њих питате. Надгледа вас да би лакше манипулисао. Улива вам своју кривицу и стид. Тера да се осећате кривим чим проговорите. Чини нас зависним од своје воље. Хоће по сваку цену да нам се свиђа. Ако не може имати вашу душу, покушаће да је бар поквари.
Његова прва и последња тактика је да свима отрује срце и начини га бездушним. Највише би волео да цео народ прихвати и подражава његову окрутност. Јер демонски дух који стоји иза нарцисоидног злостављања жели тишину, стид и предају. Али, постоји и истина побуњеног друштва, која се последњих месеци уздигла као последња одбрана на путу пропасти. Демократија је стара ноћна мора сваке, па и овдашње аутократске власти!
Петар Пеца Поповић (Извор: Радар.рс)
