Водитељка и новинарка Дубравка Дуца Марковић изјавила је да су протести за одбрану Старог савског моста “повукли ногу” и да је све након тога “кренуло као систем спојених судова”. Оцењује да је проблем у томе што се не сме дозволити да се мења историја. “Можете да зидате, можете да се ширите, можете да правите нове авеније, нове улице, све то у реду, али не можете да покушавате да промените идентитет града. Не можеш ти да смислиш да неће бити Теразије центар Београда него ће центар Београда да буде у Вудроа Вилсона. Не може”, каже Марковић.
Она је рекла и да је у каријери имала прилике да присуствује разним ризичним ситуацијама пред великим бројем људи, али да овакву агресију на једном месту, „кондензовану“, какву је осетила на протестима у Београду на води, до сада „није осетила“.
Марковић каже и да је тачан цитат са протеста због рушења Старог савског моста када је новинарки Информера поручила „Гуглај ме, лутко“.
Објашњава да је у том тренутку била ужасно бесна, да је пре тога била испровоцирана врло непријатним коментаром.
„Више од четири деценије радим у медијима и никада не показујем своје емоције. Међутим, тај човечуљак, ког могу да препознам, је неко ко је мене безобразно провоцирао преко ланца полицајаца“, рекла је Марковић.
„Решили да развале улице које су осмишљавале град“
Упитана шта јој је мотивација за тако јаку изјаву, одговара да је рођена на Варош капији.
„Тај део од Варош капије до Савамале је простор у коме се нама све дешавало. Ту смо се играли Отписаних, ту смо возили бицикле, ту смо могли дивно да се кријемо и играмо, али ту је била шикара, неке бараке, напуштена пруга и то је једноставно био неки простор који вас осмишљава. Као некоме ко је одрастао на Златибору, па брдо преко пута па он ту јури овце, тако смо се ми ту јурили“, наводи водитељка.
Наглашава да свака улица у Београду има неку своју причу. „Свакоме се ту нешто десило без обзира да ли је стигао у Београд па кренуо узбрдо Балканском или нешто друго. И свака улица може да прича своју причу. И сад ви решите да те неке улице које су осмишљавале град развалите“, наводи Марковић.
„Најбоље украшен део Београда није од Калемегдана до Славије, него код Галерије“
Проблем је, како додаје, и што најбоље украшен део Београда није од Калемегдана до Славије, него преко пута Галерије.
Поводом аргумената који се још могу чути да су Стари савски мост саградили нацисти она наводи да реализација моста јесте била у периоду окупације и чињеница је да су они реализовали пројекат, али људи који су то зидали су били логораши. „Многи од њих вероватно нису више живи. Многи од њих су управо и сахрањени ту где се прекопава данас. Али зашто би ми знали све то? Ајде да бацимо удицу и да кажемо фашистички, нацистички и онда ће они који нису били на часу историје када се учило то да кажу јесте страшно, то су зидали Немци. Па шта?“, каже Марковић.
„Спасила ме моја реченица: Да ли је то панкерска шутка“
На питање како реагује када оде на протесте и тамо види „те момке са црним капуљачама који изазивају инциденте и вређају“, она наводи да нису у питању „момци“, већ „лица која имају између 35 и 40 година“.
„Сви су одевени у скупу гардеробу – скупе, фирмиране патике, шушкаве јакне и имали су већина њих црну маску за корону и дошли су из правца кафића“, објашњава Марковић и додаје да су били паркирани у црним џиповима, БМW, аудијима…
Каже да је умало и она добила ударац цокулом. „Спасила ме моја реченица, је ли то панкерска шутка, па је застао и ја побегла. То је једна есенција агресије и насиља коју ја никада нисам видела. Знате, имала сам прилику да водим концерт на Тргу Маркса и Енгелса неке 1986. пред 100.000 људи. Имала сам прилику да се на Пољуду у Сплиту договорим са 60.000 младих људи који су дошли да слушају Бајагу који неће свирати и ништа се није десило. Имала сам искуство од демонстрација из 1991. али овакву агресију на једном месту, кондензовану, нисам осетила. У крајњој линији та агресија је резултирала тиме да онако крикнем Гуглај ме лутко“.
„То су људи које је неко организовао и који су ту послати по задатку“
Каже да кроз Галерију може да се изађе на сајам и да сви могу да прођу и уопште не морају ту да стоје поред аутобуса.
„Аутобус отвори врата, народ изађе, прошета и готово. Не, они инсистирају на томе да буду ту, да уђу колима у народ, да свирају, да се деру“, каже.
Препричава и да је ове среде, мало даље низ улицу Вудро Вилсона, видела неки скупи БМW, у ком је седело „нн лице“ и јело сендвич. „Значи, он чека команду да када поједе сендвич изађе се бије. Е, то је проблем. Проблем је што то нису хулигани у оном смислу у којем ми дефинишемо хулигане, нису то навијачи, нису то млади људи који се боре, не знам зашто се боре, то су људи које је неко организовао и који су ту послати по задатку. И они тај задатак извршавају. Зашто? Који су њихови мотиви? Да ли је у питању новац? То ја не знам, нити ме занима као грађанина“, каже.
„Немојте да ја кажем оно што мислим, можда попијем тај плочник“
На питање да ли је власт узнемирена тиме што су се студенти побунили, каже:
„Ја мислим да из свега онога што власт саопштава, са агресијом с којом саопштава, ако се сећате оног вриштећег говора Брнабић у Скупштини, где је тражена анализа дешавања у Новом Саду. Ако погледате јуче министра полиције, како каже да нико не сме да бије полицију и добиће за то кажњавање, а ево, нас су полицајци спасили. Молим вас, видите ко су ти који су их ударали, па их процесуирајте“, наводи Марковић.
