Тржиште игара на срећу у Србији расте из године у годину, а истовремено – расту и приходи државе од кладионица. Упркос томе што клађење и коцкање могу да изазову озбиљну зависност, те да утичу на социјални живот, породичне односе и материјални статус зависника, за државу – ово је озбиљан извор прихода, пише Нова економија. Само на основу накнаде за приређивање игара на срећу, у буџет се 2024. године слило више од 177 милиона евра – а то није једини намет који кладионице плаћају.

Кладионице у Србији подлежу вишеструким врстама накнада. Пре свега, плаћају посебне накнаде за организовање игара на срећу, које су дефинисане Законом о играма на срећу. Конкретно, накнада за приређивање класичних игара на срећу износи 60 одсто на основицу коју чини разлика између укупне вредности примљених уплата и укупног износа фонда добитака.

Такође, држава приходује и кроз порезе на добитке које остварују играчи, као и кроз класичне порезе попут пореза на добит предузећа, ПДВ-а, пореза на зараду запослених…

Према доступним подацима Управе за игре на срећу, кладионице и други приређивачи игара на срећу су само током 2024. године уплатили више од 20 милијарди динара у буџет Србије кроз различите облике намета. Овај износ обухвата накнаде за организовање клађења, електронског клађења, на аутоматима…

Колико је Србија зарадила од кладионица?

Како је званично објављено на сајту Управе за игре на срећу, Србија је током 2024. године инкасирала тачно 20.840.744.397 динара само од накнада за приређивање игара на срећу.

Прецизније, износ накнаде за посебне игре на срећу у коцкарницама био је око 368,4 милиона, за игре на срећу на аутоматима око 8,2 милијарди, а за клађење приближно 3,4 милијарде динара. Такође, кладионице које приређују електронско клађење уплатиле су у државни буџет прошле године 6,4 милијарди динара.

На крају, приходи од накнада за приређивање наградних игара износили су око 200 милиона динара, а од класичних игара на срећу око 2,2 милијарде.

Укупно, дакле, у државни буџет у 2024. години слило се више од 177 милиона евра, и то само по основу накнада за приређивања игара на срећу. Такође, укупни јавни приходи од игара на срећу, износили су, како су објавили медији почетком године, око 320 милиона евра – а ту спадају остали намети попут пореза на добит и ПДВ-а.

Годину дана раније, 2023, кладионице су у републички буџет уплатиле више од 17,7 милијарди динара (151,3 милиона евра) само од накнада за приређивање игара на срећу.

Држава увећала намете

Захваљујући изменама закона, које су усвојене крајем прошле године, накнаде које кладионице морају да плаћају држави драстично су увећане.

Примера ради, за слот-машине плаћа се порез од 15 одсто на основицу коју чини разлика између укупно уплаћеног новца и укупно додељених добитака играчима, а пре измена закона, ова накнада износила је 10 процената.

Што се тиче клађења, накнада износи 15 одсто од основице коју и у овом случају чини разлика између укупно остварене вредности улога и укупне добити коју су играчи остварили.

Код онлајн клађења, месечна накнада износи 15 одсто од разлике укупно остварене вредности улога и укупно остварене вредности добитака играча. С друге стране, на електронске игре на срећу које се преносе уживо или имају одложен пренос, у којима играчи играју против приређивача (примера ради рулет), накнада износи 25 одсто. У оба случаја, укупни месечни износ накнаде не може да буде мањи од 20.000 евра, док је раније био 10.000.

Што се тиче накнада које се плаћају за приређивање игара у самим објектима, приликом измена закона уведена је јединствена стопа од 25 одсто за све врсте игара, а у зависности од игре, разликују се основице на које се ова стопа примењује. Примера ради, уколико су у питању турнири у којима такмичари играју један против другог, попут покера, стопа се примењује на основицу коју чини разлика вредност примљених улога за учествовање у игри и исплаћеног наградног фонда.

Држава опорезује и играче

Поред приређивача игара на срећу, држава опорезује и добитнике. Наиме, по Закону о порезу на доходак грађана, у категорију „остали приходи“ спадају и добици од игара на срећу. Они се опорезују по стопи од 20 одсто.

Играчи су дужни да плаћају порез на све добитке веће од 143.872 динара.

Србија шампион по броју коцкарница

Огромни приходи које Србија остварује од кладионица не треба да чуде, имајући у виду да у Србији постој чак 2.921 кладионица. О заступљености кладионица најбоље говори то што се на појединим местима могу видети ови објекти један до другог, иако Закон о играма на срећу прописује да размак између две кладионце или коцкарнице мора да буде бар 100 метара.

Према ранијим истраживањима, овај број је, када се у обзир узме и број становника, далеко већи него у већини европских држава. Прецизније, Србија је друга држава у Европи по броју кладионица и коцкарница по глави становника. Код нас, примера ради, има три пута више кладионица по глави становника него у Италији, пет пута више него у Великој Британији или шест пута више него у Шпанији. Једина држава са више кладионица по глави становника од Србије је БиХ.

Текст: Нова економија